Све више хранитељских породица

Иако су у Србији пооштрени услови за породице које желе да се брину у деци, број хранитељских породица непрестано расте. Тренутно је у хранитељским породицама 4.700 деце. Ова деца остају у контакту са својим биолошким родитељима.

Миодраг и Верослава Шоловић имају ћерку и сина, а поред њих још четворо усвојене деце о којима се старају.

Миодраг Шоловић каже да је приликом усвајања рачунао да дете нема родитеље, али да је у том тренутку требало спојити њих четворо, и тако су се одлучили да усвоје четири малишана.

Деца у кући Шоловића су задовољна јер се Миодраг и Вера, како кажу, добро брину о њима.

"Добро нам је овде, супер брину о нама, испуњавају нам све жеље", рекла је Милица Лукић.

Деца су свесна чињенице да имају биолошке родитеље, али их они веома ретко посећују.

"Мајка их је звала телефоном два пута, отац им дође у посету два пута годишње, обишле су их  тетка и баба", рекла је Верослава Шоловић.

У Параћину тренутно има 50 хранитељских породица. У хранитељски дом стижу и злостављана и занемаривана деца.

Строже мере у начину избора хранитеља

Гостујући у Јутарњем дневнику Добрила Грујић, директорка Центра за породични смештај деце и омладине рекла је да су у хранитељству у Србији наступиле велике промене, где држава пре свега настоји да обезбеди услове за хранитељске породице, али и да изврши најпотпунију проверу породица.

"Породице морају подстицајно деловати на децу, јер она често долазе са траумама", рекла је Грујић.

Постоје промене у начину избора хранитеља, процени и пре свега у припреми, где хранитељи морају проћи припрему од 33 сата. Ту добијају информације, стичу знања, али се истовремено врши провера њих као хранитеља, рекла је Грујић.

"Тенденција је да сами хранитељи процене да ли су способни за то. Неки од њих, без обзира на све квалитете, људске, професионалне, високе стандарде образовања, када схвате да деца имају пуно траума, не могу да се носе са тим", нагласила је Грујић.

Директорка Центра за породични смештај деце рекла је да се породице могу мењати, јер се након две године поново процењује подобност за хранитељство. У овом процесу учествује мултидисциплинарни тим стручњака.

На питање да ли су хранитељи спремни да прихвате децу са посебним потребама, Грујић је рекла да око 15 одсто породица прихвата овакву децу, али да то није довољно.

Тренутно, уводи се концепт "ургентног хранитељства", где хранитељи прихватају децу у тренутку кризе, чиме спречавају да деца оду у домове за децу без родитељског старања.

Новчана накнада за хранитеље износи 16.000 динара по детету. "Легитимно је да родитељи добијају накнаде, али ми проверавамо да ли се средства троше на децу, или има неких злоупотреба", рекла је Грујић.