Преглед штампе (04. 02. 2010.)

Могући разговори о реконструкцији владе

Нема ниједног разлога за расписивање ванредних парламентарних избора, а реконструкција владе није искључена, мада о томе још нема политичке сагласности. Тако у владајућем блоку коментаришу изјаву министра за рад Расима Љајића да је Србији потребан „јак политички потез", односно избори или реконструкција владе. Портпарол ДС-а Јелена Триван каже да сви мисле да је влада превелика, прегломазна и да је свима јасно да за многе функције грађани немају оправдање и не виде њихов смисао.

„Не знамо, међутим, како да дођемо до функционалне владе јер се она не добија само бројевима, односно простим смањивањем броја министарстава него и другачијом организацијом и радом. Очекујем да ће у наредним месецима бити разговора унутар коалиције како да дођемо до владе која неће трпети такве критике", каже Триванова за „Политику".

На питање зашто до сада влада није реконструисана ако је јасно да је превелика, она одговара да је тема сложена јер је и коалиција компликована и велика.

„Не желим да улазим у то ко би могао да буде против или за реконструкцију, али принципијелно говорећи, ако се постигне сагласност у владајућој коалицији око тог питања, будите сигурни да ће ДС бити за. То неће изазвати унутрашњу турбуленцију у странци. Напротив, такав потез ће добити аплауз", тврди Триванова. Она подсећа да су демократе и прошле године говорили да рационализација владе треба да буде спроведена на свим нивоима, али да то не би требало да буде демагошко питање којим се добија наклоност грађана.

У Социјалистичкој партији Србије и Г 17 плус лоптицу пребацују у двориште ДС-а наглашавајући да они као стожерна странка коалиције треба први да покрену ту причу.

Администрацији за плате 120 милиона евра више

Влада Србије већ је прекршила споразум са ММФ потписан у новембру јер је за плате запослених у Владиној администрацији издвојила 12 милијарди динара више него што је договорено, што је око 120 милиона евра. Како за „Блиц" каже Богдан Лисоволик, стални представник ММФ у Београду, постоји забринутост да Србија неће испунити ни други део споразума који предвиђа отпуштање више од 8.000 чиновника у јавној администрацији.

Влада Србије још није почела са отпуштањем вишка запослених у републичкој администрацији, већ је пролонгирала договорени рок за још месец дана. Тако је министарствима и другим републичким органима остало још 26 дана да уруче решења о отказу или да вишкове евентуално пребаце на друго радно место. О оваквом понашању власти у Београду обавештени су и у Међународном монетарном фонду, чија би мисија у Београд требало да стигне 8. или 9. фебруара.

- Забринути смо због извештаја да је рационализације јавне администрације не само одложена већ да можда постоји и ризик да ти кораци буду тек делимично спроведени или чак да остану само на папиру. Ако се ово догоди, а надамо се да неће, то би могло да поткопа кредибилитет Владине стратегије прилагођавања која је заснована на смањивању издатака - упозорава Лисоволик и додаје да ће се предстојећа мисија пажљиво позабавити овим питањем.

Сумња ММФ да Србија неће бити у стању да испоштује овај споразум додатно је подгрејана издвајањем 12 милијарди динара више него што је договорено за плате чиновника у Владиној администрацији. У преговорима са овом институцијом српске власти су се обавезале да ће у ову сврху издвојити укупно 301 милијарду динара, док је буџетом за 2010. годину за запослене у Влади предвиђено 313 милијарди.

- Ова већа сума за плате у принципу мораће да се финансира смањивањем издатака за јавне инвестиције - тврди Богдан Лисоволик.

Стиже мазут угроженим топланама

Седам најугроженијих топлана добиће у петак позајмицу од 3.500 тона мазута из робних резерви, а ову одлуку у четвртак треба да потврди Влада Србије. Мазут, који ће касније морати да врате, добиће топлане у Трстенику, Прибоју, Мајданпеку, Новом Пазару, Зајечару, Пироту и Врбасу. Трстеничка топлана је остала на минималним резервама, али директор Борис Вукмировић истиче да се довијају на разне начине како грађани не би имали слабије грејање.

- Издржаћемо до петка када би требало да стигну прве количине мазута, али сналазимо се и помажу нам и друге топлане из Србије - рекао нам је Вукмировић.

Министар трговине Слободан Милосављевић је нагласио и да ће Влада Србије изаћи у сусрет топланама, ако и касније буде проблема, а све због грађана који треба да имају топле станове. Он је поменуо и да ово није прва позајмица у току ове грејне сезоне коју Дирекција за робне резерве даје градовима.

Топлане ће добити мазут, а потрошачима следи поскупљење грејања наредних месеци. Крагујевац је већ повећао цену за осам одсто и сада је грејање по квадрату скоро 55 динара. Ако у Београду грејање поскупи и за 10 одсто, квадрат даљинског грејања коштаће 70 динара. Најављено је повећање цене у Ужицу за 10 одсто и нова би требало да буде 60,7 динара по квадрату. Грејање у Ваљеву је већ поскупело за шест одсто.

Сазнајемо: НБС смањује обавезне резерве банака

Народна банка Србије планира да смањи стопу обавезне резерве банака и тако „ослободи" више стотина милиона евра, сазнаје Прес. У централној банци су нам потврдили да, уз консултације са банкама, тренутно сагледавају могућности за смањење стопе обавезне резерве банака, као и да ће о томе разговарати са Владом Србије и ММФ-ом.

У НБС наглашавају да ће о ефектима евентуалног смањења стопе обавезне резерве упознати Владу Србије.

- О томе ћемо разговарати и са Међународним монетарним фондом, у склопу праћења спровођења актуелног програма. Ова планирана релаксација монетарне политике биће спроведена постепено у периоду од наредних годину дана. То значи да неће „преко ноћи" бити ослобођена динарска или девизна средства, која би могла да угрозе макроекономску стабилност - објашњавају у НБС.

Србија има једну од највиших стопа обавезне резерве банака, 45 одсто на иностране позајмице и 40 одсто на штедњу становништва. Тако је, рецимо, обавезна резерва код централне банке на ино-кредите у Црној Гори 10 одсто, у Хрватској 14, Македонији 13 и Словенији 2 одсто.