Времеплов (3. фебруар)

На данашњи дан 1809. године рођен Феликс Менделсон, немачки композитор, пијаниста и диригент. Године 1989. преминула Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог.

Године 1809. рођен Феликс Менделсон, немачки композитор, пијаниста и диригент, оснивач Конзерваторијума у Лајпцигу. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дело, сценску музику за "Сан летње ноћи", кад је започео и диригентску каријеру. Са успехом се огледао у свим музичким областима, сем у опери. Дела: симфоније (Трећа названа "Шкотска", Четврта названа "Италијанска"), увертире ("Хебриди" или "Фингалова пећина"), клавирске композиције ("Песме без речи"), ораторијуми ("Паулус", "Елијас"), "Концерт за виолину и оркестар у е-молу", соло песме, камерна музика.

На данашњи дан 1989. године умрла је Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог. Кирсанова је балет учила у Москви. Године 1921. постала је примабелерина у Лавову. Октобарска револуција доводи  је у Београд, 1924. године. Две године  касније, поново је у Русији и са трупом Ане Павлове обилази свет. У Београд се  враћа 1931. године и ради као шеф Балета, примабалерина и кореограф. Кирсанова је играла све велике улоге класичног репертоара -  37 балетских рола, 25 наступа у операма, 6 дивертисмана и 24 концерта. Њену игру одликовала је снажна класична техника, енергија и темперамент. Као кореограф  реализовала је више десетина балетских, оперских и драмских представа, а најзначајније су: "Лабудово језеро", "Зачарана лепотица", "Шехерезада", "Копелија", "Жетва", "Шеста Бетовенова симфонија", "Охридска легенда". У сопственом балетском студију  и у Средњој балетској школи у Београду, Кирсанова  је као педагог  подигла прве генерације наших балетских уметника. Њени ученици били су Милорад  Мишковић, Душка Сифниос, Душан Трнинић.

1850. - Умро Јован Обреновић, кнез Чачанске нахије, брат кнеза Милоша  (Добриња, 1787 - Сремски Карловци, 03. 02. 1850)

1868. - Основана Техничарска дружина Србије, данас Савез инжењера и техничара Србије

1882. - Народна Скупштина Србије усвојила трговински уговор и конзуларну конвенцију  са САД

1908. - Рођен Предраг - Пеђа Милосављевић, сликар, академик
(Лужнице, 03. 02. 1908 - Београд, 25. 01. 1987)

1910. - Лав Толстој изабран за дописног члана Српске краљевске академије

1915. - Погубљен Вељко Чубриловић, учитељ и револуционар, учесник Сарајевског атентата
(Босанска Градишка, 06. 07. 1886 - Сарајево, 03. 02. 1915)

1924. - Умро Вудро Томас Вилсон, амерички политичар и државник, председник САД, нобеловац
(Стаунтон, 28. 12. 1856 - Вашингтон, 03. 02. 1924)

1938. - Рођен Душан Митевић, новинар, директор РТС-а
(Пљевља, 03. 02. 1938 - Београд, 31. 05. 2003)

1947. године основано Народно позориште у Зајечару

1947. - Рођен Пол Остер, амерички књижевник
(Њуарк, 03. 02. 1947)

1951. - Рођен Лука Мијатовић, новинар и уредник Програма 202 Радио Београда  (Љубљана, 03. 02. 1951)

1953. - Рођен Васа Павковић, књижевник, уредник и лексикограф
(Панчево, 03. 02. 1953)

1954. - Рођена Милена Драгићевић-Шешић, професор Факултета драмских уметности у Београду
(Трогир, 03. 02. 1954)

1958. - Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга (Бенелукс)

1966. - "Меко" спуштање совјетске аутоматске васионске станице "Луна 9" на Месец

1968. - Рођен Владе Дивац, кошаркаш, репрезентативац и спортски радник  (Пријепоље, 03. 02. 1968)

1971. - Рођена Сара Кејн, британска књижевница
(Келведон Хач, 03. 02. 1971 -  Лондон, 20. 02. 2000)

1990. - Основана  Демократска  странка

1997. - Умро Бохумил Храбал, чешки књижевник
(Брно, 28. 03. 1914 - Праг, 03. 02. 1997)

2004. - Умро Ворен Зимерман, амерички дипломата, последњи амбасадор САД у  СФРЈ
(1934 - Вашингтон, 03. 02. 2004)

2005. - Умрла Драгослава Прка, стручни сарадник Документације Радио Београда  (Смедеревска Паланка, 25. 07. 1949 - Београд, 03. 02. 2005)

2006. - Умро Романо Мусолини, италијански џез-пијаниста  и сликар, син Бенита  Мусолинија
(Вила Карпена, 26. 09. 1927 - Рим, 03. 02. 2006)

2007. - Умро Мирослав Ранков, историчар књижевности, уредник и директор Издавачког предузећа Матице Српске и секретар Матице српске
(Врбас, 23. 01. 1938 -  Нови Сад, 03. 02. 2007)

2009. - Умро Амфилохије Живковић, православни свештеник, архимандрит манастира Јасеновац
(1971 - Загреб, 03. 02. 2009)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 04. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи