Преглед штампе (10. 01. 2010.)

Јужни ток изводљив и исплатив

Правац којим ће гасовод "Јужни ток" улазити у Србију, код Зајечара или Ниша, знаће се пошто буде завршена детаљна анализа потенцијалних праваца, изјавио је званични портпарол "Гаспрома" Сергеј Купријанов.

Он је додао да када је реч о капацитету за Србију се "може предвидети да ће укупан капацитет бити 36 до 41 милијарду кубних метара годишње".

Пројекат "Банатски Двор" је приоритет за "Гаспром", а рад на подземном складишту очекује се већ 2010. године.

"Градња подземног складишта гаса је приоритет за 'Гаспром', с обзиром на то да су складишни капацитети важно средство за побољшање енергетске сигурности, смањење транзитних ризика за испоруке руског гаса Европи и побољшање управљања флексибилности гасних токова", казао је Купријанов у интервјуу "Политици".

"Због тога смо посвећени 'Банатском Двору', што ће бити подршка испорукама за Србију, а можда и за шири регион, са поузданим испорукама гаса", рекао је он .

Упркос најавама из "Србијагаса" да би то предузеће могло постати већински или равноправан партнер у "Банатском Двору", Купријанов је казао да у "Гаспрому" не очекују измене постојећег споразума, према коме ће руска компанија имати удео од 51 одсто у новој компанији, док ће "Србијагас" контролисати преосталих 49.

Коментаришући притиске САД на Бугарску да прекине сваки вид сарадње са Русијом на пројекту гасовода "Јужни ток", чију је изградњу оценио као економски исплативу, Купријанов је рекао да је на бугарској влади да донесе одлуку и управо због тога нема места спекулацијама у вези са могућим спољним притисцима.

"'Јужни ток' је прилика која се јавља једном у животу, а бугарска влада ће донети мудру одлуку у вези са овим пројектом, бар се надамо", рекао је Купријанов.

Сада се народ пита

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик најавио је да ће РС у првој половини године одржати референдум.

Додик је рекао да су високом представнику међународне заједнице у БиХ Валентину Инцку у протеклим месецима поручили да ће, уколико настави да намеће одлуке и законе на које нема право, бити присиљени да организују референдум.

"Ушли смо у фазу израде потребног закона и већ у другој половини јануара предложићемо Скупштини закон о референдуму прилагођен овом времену", казао је премијер РС.

"После службене објаве закона, донећемо одлуку о расписивању референдума на којем ћемо питати наш народ подржава ли Дејтон и противи ли се наметању одлука и закона високог представника. РС ће у првој половини године одржати референдум", најавио је Додик у интервјуу сутрашњим "Вечерњим новостима".

Лист наводи да је одлука о Инцка о продужетку мандата страним судијама и тужиоцима кап која је прелила чашу. Влада и Скупштина РС одбиле су да је прихвате. Решиле су да за то затраже подршку народа на референдуму.

Додик је додао да је сасвим сигурно да ће РС овако обезбедити нормативне услове и све механизме да РС једног дана, ако буде потребно, организује и референдум о статусу.

Он је демантовао тврдње да овим потезом руши Дејтонски споразум.

"Како могу бити оптужен да рушим Дејтонски споразум ако поставим питање: 'Да ли сте за очување 'Дејтона'?"

Додик је рекао да је пре неколико дана позвао Инцка да му тачно цитира одредбе Споразума, било које резолуције УН, било које тачке "бонских овлашћења" по којима може да намеће одлуке.

"Није их нашао. Он вара јавност. Та права нема", рекао је Додик.

Он је истакао да му је циљ да легализује право РС да искаже своју вољу и да докаже да може одлучивати о свом статусу.

"Референдум о томе да ли овај народ жели да живи у Босни или изван Босне, сасвим сигурно ће доћи на ред", казао је Додик.

На питање да ли има решење у случају да Инцко покуша да га смени, Додик је одговорио да је спреман за све њихове авантуре, али не зна колико су они спремни.

"Шта ако ја не прихватим одлуку? И ако је не прихвате Влада и Скупштина? Шта ће да ураде? Да доведу тенкове да ми забране да уђем у зграду Владе?", запито је он.

"Па, не морам ни да уђем у зграду, могу да сазовем седницу у приватној кући и да кажем да су они окупатори. Статус је тешко питање, решава се споро. Али, са поносом. Поносан сам на чињеницу да ћемо одржати референдум", рекао је Додик.

Упитан да ли је намера само да се утврди питање статуса РС у односу на БиХ или постоје жеље за припајањем Србији, Додик је одговорио да је то стварно хипотетичко питање за Србе у РС.

"Понекад и не разумемо зашто постоји оволика љубав овог народа према Србији, некад и на нашу штету. Али, то је тако и тако треба разумети", додао је он.

Додик је нагласио да РС цени став Србије о потреби очувања Дејтонског споразума и инсистирању на принципу да је услов сваког договора у БиХ глас сва три народа.

Измене Закона о породици: Тата, у ћошак!

Родитељи који физички кажњавају своју децу ускоро би могли и да остану без њих! Измене Закона о породици предвиђају да држава може да забрани насилном родитељу да приђе детету, да он може да  буде избачен из куће, па чак и да му се дете одузме ако своју улогу не обавља на прави начин. Тако ће и Србија од ове године применити мере које важе у многим земљама света, као што су, рецимо, Канада или Нови Зеланд.

Нове одредбе закона прате усклађивање са законодавством Европске уније и Конвенцијом о правима детета, који строго забрањују физичко кажњавање. Већ 20 држава чланица ЕУ увело је забрану физичког кажњавања деце, а још седам се на то обавезало. Већина стручњака слаже се да треба мењати мишљење „да је батина из раја изашла" с обзиром на то да ова изрека има и свој наставак - „јер јој тамо и није било место". Батине не би требало да буду васпитна мера, али не треба изједначавати обично „лупкање по гузи" са екстремним облицима злостављања.

Славица Тозев, васпитачица са дугогодишњим искуством, каже да у Србији још има примера бруталног кажњавања - каишем, варјачом, конопцем, лењиром, па чак и клечања на кукурузу! С друге стране, васпитачи су дужни да пријаве када уоче необичне модрице и трагове удараца на телу детета. Физички злостављано дете се препознаје и по томе што увек ставља руке изнад главе када повисите тон или га љутито погледате.

- Наше васпитне методе су одавно застареле, па зато подржавам измене закона. Не кажем да децу не треба кажњавати, али их не смемо злостављати. Склони смо да све схватамо буквално, па ће неко мислити да дете убудуће неће смети чак ни да пипне. Не сматрам, међутим, да је физичко кажњавање ако дете два-три пута лупите по гузи, поготово ако носи пелену, или га шљепите по руци. Штавише, код 90 одсто деце чак ни то није потребно, под условом да је родитељ доследан у томе шта је дозвољено, а шта није - објашњава Славица Тозев.

Од кладионица слаба вајда

Буџет Србије је сваке године „лакши" за милионе евра само зато што кладионице у Србији плаћају готово најнижи порез на клађење у окружењу, а често и крију стварну зараду, пошто не постоји ефикасна финансијска контрола!

Колики је то губитак за буџет, посебно у условима глобалне економске кризе, довољно показује податак да је наша држава прошле године од накнада за клађење зарадила десетак милиона, док је у Хрватској у истом периоду прикупљено тридесетак милиона евра! Дакле, три пута више новца, иако је систем опорезивања у две државе био готово идентичан: у Хрватској су тада на име пореза наплаћивали пет одсто суме која је остајала кладионици након исплате добитака, док је у Србији накнада за клађење била иста као и данас: 100 евра за дозволу плус пет одсто на основицу коју чини остварена уплата, с тим што износ ове накнаде не може бити мањи од 500 евра месечно по уплатном месту.

У Управи за игре на срећу при Министарству финансија Србије, међутим, нису умели да нам објасне ову диспропорцију.

- Не знам зашто је то тако - рекао нам је Миле Симојловић, начелник Одељења за послове издавања одобрења и сагласности и прекршајни поступак у Управи за игре на срећу, и додао - вероватно се Хрвати више кладе.

Ипак, када смо начелнику предочили да, према истраживањима која су рађена у земљама некадашње Југославије, срећу у Хрватској, као и Србији, искушава око 60 одсто одраслог становништва, при чему наша земља има три милиона становника више од Хрватске, те да на око 50.000 хрватских долази најмање 200.000 српских патолошких коцкара, Симојловић је рекао да не зна одговор на наше питање.

Иначе, према подацима Управе за игре на срећу, у Србији тренутно има 1.336 кладионица.

Утисак је, пак, да власници српских кладионица зарађују више од колега из бивших југословенских република. Ово и није толико необично, пошто је јавна тајна да наше кладионице обично воде два рачуна - један за инспекцију, а други за интерну употребу. Од бивших радника кладионица с којима смо разговарали сазнали смо да се тако прикрива и до 80 одсто уплата.

Индикативно је да су се спорадичне најаве да ће свака кладионица морати да Министарству финансија омогући директно повезивање на свој централни сервер, како би се вршила контрола промета у реалном времену, завршиле на речима. У Хрватској, међутим, ова обавеза власника кладионица прописана је законом, а у БиХ увелико раде на томе да такву одредбу унесу у своје прописе. Наш саговорник из Управе за игре на срећу није негирао ове наводе.

У Пореској управи, пак, нису могли да нам дају податке о контролама и броју кривичних пријава против кладионица због финансијских малверзација јер су имали проблема са централним регистром пореских обвезника, који је требало да представе јавности крајем децембра!?

Благонаклон однос државе према власницима домаћих кладионица видљив је и по томе што је накнада коју плаћају држави, а која, према Симојловићу, чини 99 одсто прихода државе од клађења, међу најнижима у региону. Од наших, једино су ниже накнаде у БиХ, где се плаћа 500 евра по уплатном месту, мада ће се и тамо, по свему судећи, ситуација ускоро променити.

Ко су власници највећих кладионица у Србији, такође је тајна и у њој можда треба тражити и одговор на то зашто је ова врста коцке ван озбиљне државне контроле.