Грегоријански Бадњи дан

Хришћански верници који славе Божић по Грегоријанском календару данас обележавају Бадњи дан.

Католичка црква у поноћ између Бадњег дана (24. децембра) и Божића (25. децембра) служи свету мису која се зове поноћка.

Свечана миса - поноћка, привлачи велики број верника Римокатоличке цркве у Србији, а црквене и старе народне песме, које се тада певају стварају атмосферу радости.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар ће на Бадње вече, предводити свете мисе у црквама Криста Краља и Светог Антуна у Београду.

У Цркви Светог Антуна света миса ће почети у 22 часа, док ће поноћка у Цркви Криста Краља почети у 24 часа. Радио-телевизија Србије ће директно на Другом програму преносити мису из Цркве Светог Антуна.

Београдски надбискуп Станиславав Хочевар честитао је Божић свим верницима и пожелео успех у 2010. години.

У традиционалној Божићној посланици, београдски надбискуп поручио је верницима да "направе места у својим срцима, домовима и институцијама за сиромашне, инвалиде, болеснике, старе, умируће, за странце, избеглице и придошлице, који су често одбачени".

"У мислима и умовима", рекао је Хочевар, "неретко нема места за истину, за велике културне, духовне и верске изазове као ни за искрено стремљење ка јединству хришћана, за Христове апостоле, за мир у свету".

"Затворена срца, затворени домови, институције и друштва остају тако без светла Неба и анђеоске поруке, без посете и рођења Спаситеља, наводи се у посланици. Ми славимо Божић и желимо да то чинимо што достојније управо зато да бисмо постали бића отворена за светлост истине и љубави, за хармонију заједништва и сарадње, за рођење у нама новог човека по Исусу Христу, за доба помирења, а тако и рођења истинитог и целовитог спасења", поручио је Хочевар.

У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се делови Јеванђеља о рођењу Спаситеља и догађај у Витлајему који је променио историју човечанства.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама Богомладенца која се традиционално импровизују у свим храмовима.

Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем пратећи најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.

Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.

У кућама верника римокатоличке цркве венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

Божић по грегоријанском календару, 25. децембра славе Римокатоличка црква, протестантске, англиканске цркве, као и већина православних цркава осим српске, Јерусалимске патријаршије и Свете Горе.