Учитељски посао, одговоран али и најлепши позив

Декан Учитељског факултета Данимир Мандић поручио је новој генерацији студената да су одабрали одговоран, тежак, али и исто време и најлепши посао.

"Око 80 одсто карактерних особина код деце се формира до 10 године, тако да је велика одговорност на родитељима, васпитачима, учитељима", истакао је Мандић.

Бруцоши кажу да су свесни одговорности коју преузимају.

"Зато што волим рад са децом зато сам се одлучила за учитељски. Ово ми је била жеља од малена, моја учитељица је мој узор и себе видим једино у томе", наводе бруцоши.

Учитељски факултет је нешто што је опредељење младог човека да баш ради у просвети, рекао је министар Младен Шарчевић, прилоком посете Учитељског факултета.

"Сваки други факултет који и зовемо наставнички јесте прилика да можда ради у просвети, а можда да ради на неком другом месту. Значи овде људи од малена знају да то желе и воле, и по природи су ентузијасти.

Има доста пројекета који ће Учитељски факултет радити у сарадњи са министарством просветеда.

"Велики су нам партнер у процесу побољшања наставних обука на самом факултету, и будућем кадру кроз квалитет иницијалног образовања који морамо да стекнемо, кроз увођења нових програма као што је информатика од првог до четртог разреда", каже министар Шарчевић за РТС.

Решења за дефицит кадра у просвети 

Када је реч о сарадњи Министарства просвете и факултета који треба да унапреде систем високог образовања, министар каже да се то ради са људима из Ректората, са ТЕМПУС Фондацијом.

"Тај дефицит кадра који је евидентан већ више година, на томе се није радило, и покушај да се реши краткорочно и дугорочно. И наравно иницијално обарзовање наставника који ће радити у просвети што је готово половина свих факултета Универзитета у Београду, на неки начин аплицирају за рад у основним и средњим школама. Да би катедре за наставу тих факултета биле прилагођене новим програмима и моделима наставе и учења, они морају да још на факултету те новине прихватају. Јер у противном добићемо људе који завршавају студије, почињу да раде у просвети и морате их одмах поново обучавати", рекао је Шарчевић.

Краткорочано ће се наћи људи у ресурсима сродних струка.

"Рецимо једно време, људи који нису имали посла деведесетих, а имали су одличне факултете, Машински и сличне, радили су по школама разне предмете и математику - имају довољно семестара да би то могли, рецимо у основној школи, и сад им је касно да уђу у велику привреду. Значи њима, кроз полагања одређених педагошких испита се може то и на неки начин верификовати", објашњава Шарчевић.

Када је реч о страним језицима људи који су живели у иностранству и имају Ц1, Ц2 могу бити привемено решење.

"Дугорочне мере су да се раде нови наставни планови и програми, и то радимо заједно са Универзитетом, да се раде двогрупни течајеви, да се Учитељском факултету да тај већи педагошки значај, да одређене структуре могу да раде и у старијем узрасту од четвртог разреда. Значи има ту доста предлога и квалитетних решења", рекоа је министар просвете.

Порука бруцошима је да је почетна студентска година, најлепши период њиховог живота, да иду редовно на предавања.

"То је јако важно јер то може да им омогући врло брзе и ефикасне студије. С обзиром да смо имали стално продужавање рока старим студентима, тако да их назовемо, ја сам пре присталица оних који уче редовно, брзо, и у року дају све испите, јер њих ће послодавци пре препознати", поручио је министар просвете Младен Шарчевић у изјави за РТС.

Студенте прве године поздравио је и проректор Универзитета у Београду Петар Булат који им је рекао да је пред њима доста изазова и преиспитивања, али да не одустају.

У Србији се на високим школама струковних студија и универзитетима школује двеста педест хиљада академаца.