Зашто су Роми из ужичког краја незаинтересовани за рад у здравству

Мирјана Јојчић била је прва Ромкиња у Здравственом центру у Ужицу, где је као медицинска сестра почела да ради 1982. године. Каже да није било лако, али се радом изборила против предрасуда. Међутим, сматра да су Роми из ужичког краја незаинтересовани за здравство.

"Једноставно ја сам упућивала лично моју децу. Међутим, не воле тај посао, јер се плаше крви, плаше се", каже Мирјана Јојчић, која сада ради као медицинска сестра Дома здравља у Ариљу.

Љубав према медицини ипак је пренела на унука Бојана Ђорђевића, који је за послом отишао и у Немачку. После непуних годину дана, вратио се у Србију и добио шансу да се докаже у ужичкој болници.

"Србија је за мене место где ја треба да радим, да живим, да оснујем сутра своју породицу. Ту ми је фамилија, ту су сви моји, тако да немам неке превелике амбиције да одем у другу земљу", наводи Бојан Ђорђевић.

Тако је после 34 године мултиетнички колектив Здравственог центра Ужице добио тек другог представника ромске популације који се едуковао за медицинског техничара.

"Овог пута није било дилеме да Бојана примимо на одређено, то је први неки помак. Следећа нека инстанца кад се укаже прилика биће и на неодређено", наглашава Милош Божовић, директор Здравственог центра у Ужицу.

О томе се ипак одлучује на нивоу државе. Активности невладиног сектора у Пожеги допринеле су да у округу предњачи по броју свршених средњошколаца, али је тек неколико студената.

"Без обзира што постоје те афирмативне акције, једноставно породице не могу финансијски да издрже да школују ту децу", објашњава Драган Васовић из Центра младих Рома у Пожеги.

То је био један од разлога због којег је Бојан прекинуо студије на Медицинском факултету.

Радно место ће му омогућити да се даље усавршава и оствари свој сан да постане лекар, а тако мотивише и друге да следе његов пример.