Бежање са часова све чешће

Статистика каже да је бежање ученика са школских часова све масовније. Дневно у просеку у сваком средњошколском одељењу одсутно је десетак ученика, а када су писмени задаци тај број је и знатно већи.

И док је Закон о основама васпитања и образовања ублажио казне, школе у Европи овај проблем решавају другачије.

У Пољској, на пример, за бежање са часова кажњавају се родитељи сумом која може да достигне чак и 1.500 евра, а поједине гимназије у Француској досетиле су се да примерна одељења новчано награђују.

Рубрике где се уписују одсутни ученици често су препуне. Са часова беже не само лоши ученици већ и одлични.

"Беже по потреби кад је контролни, писмени, а кад се побегне буде се у дворишту или у кафићу или кладионици. Од лекара се лако добија оправдање.

Родитељи средњошколаца за то најчешће и не знају, јер, како кажу, професори не сарађују довољно са школом. Да би избегли проблем, родитељи су често и саучесници у прибављању лажних оправдања.

Креативан програм за смањење изостанака

"Кад позовем неког јер имам проблем родитељ каже да не може да дође јер ће остати без посла", каже Веселинка Живковић, директор Школе за негу лепоте.

Да проблем поприма озбиљне размере сведоче и све чешће лажне дојаве о постављеним бомбама у школи. То се, нажалост дешава чак и у основним школама.

"Кад год је таква вест дошла до јавности увек је било саопштено да су то ђаци урадили да би избегли писмени и контролни задатак. То јесте један од најужаснијих начина да се избегне школска обавеза, која узнемирава многе ученике и родиљтеље", каже Милена Бићанини, директор основне школе Дринка Павловић.

Психолози упозоравају да је бежање са часова основа каснијих проблематичних понашања.

"Ако деца један дан изостану са наставе, треба им читава недеља да се врате у стари ритам. Проведено време ван школе када се они организују у кладионицама са вршњацима уз ТВ сасвим је неважно, то је почетак једне приче о другачијем организовању времена и о личној одговорности", каже Весна Јањевић Попадић, психолог.

А да се све може поправити говори и пример основне школе "Илија Бирчанин" која већ 2 године спроводи креативан програм за смањење изостанака.

"Ученици су суботом долазили у школу, уређивали дворишта, фарбали ограду и на тај начин поправљали естетски изглед школе и смањивали број изостанака и развијали радне навике", рекла је Младенка Шиповац, из основне школе "Илија Бирчанин".

Нови закон о основама образовања повећао је број дозвољених неоправданих изостанака са 25 на тридесет пет, а више простора дао управо васпитним мерама.