Бајденов последњи спринт, бег од Трампа

У Сједињеним Америчким Државама администрација одлазећег председника Џозефа Бајдена упустила се у велику потрошачку трку у којој је циљ потрошити што више новца пре него што кормило државе преузме нови/стари лидер Доналд Трамп и евентуално поништи њене важне пројекте.

Добитници су режим у Кијеву, али и стране компаније улагачи којима је Вашингтон обаћао издашне субвенције ако своје напредне технологије пренесу у САД. То се нарочито односи на произвођаче најсавременијих логичких и меморијских чипова: тајванског дива "ТСМЦ" и јужнокорејског џина "Самсунг електроникс", али и "СК Хајникс" (бивши "Хјундаи електроникс").

Они су се повиновали истовременом притиску и удварању Вашингтона и обавезали да ће на америчком тлу изградити изузетно скупе и технолошки сложене фабрике које ће производити најсофистицираније полупроводнике. Тиме ће значајно допринети реализацији стратешких амбиција владе у Вашингтону за стабилним снабдевањем америчке аутомобилске и електронске индустрије најквалитетнијим чиповима и за стицањем одсудне технолошке предности у односу на кинеске ривале.

Од Трампове политике страхују не само азијски извозници, већ и инвеститори

Међутим, "ТСМЦ", "Самсунг" и "СК Хајникс", као и владе у Тајпеју и Сеулу, сада страхују да би Доналд Трамп по ступању на функцију могао (да покуша) да стопира програм Бајденове владе за унапређивање науке и јачање производње у области напредних технологија тежак 280 милијарди долара (Закон о чиповима и науци). Тај стимулативни пакет послужио је као шаргарепа у привлачењу источноазијских корпорација у САД - штап су биле претње разним врстама санкција ако оне наставе да извозе најсавременије чипове и машине за њихову производњу у Кину.

Бајденов програм предвиђа 52,7 милијарди долара за развој индустрије полупроводника и влада у Вашингтону је одлучила да највећи део колача додели домаћем произвођачу "Интелу" - 8,5 милијарди долара, али и преда 6,6 милијарди "ТСЦМ"-у, 6,4 милијарди "Самсунгу" и 450 милиона "СК Хајниксу".

Страховања потичу отуд што је Трамп током предизборне кампање, укључујући ту и интервју који је дао познатом јутјуберу Џоу Рогану свега неколико дана пред гласање, изјављивао да се противи Закону о чиповима и науци јер он налаже огромна издвајања из државног трезора за страна предузећа. Трамп је тврдио да би он држави уштедео новац за субвенције тако што би стране компаније присилио на отварање постројења у САД увођењем царина, које би им поскупеле и онемогућиле извоз у номинално највећу економију света.

То практично значи да за време трајања Трамповог мандата значајну штету могу да претрпе не само извозници из Вашингтону блиских источноазијских земаља и региона, којима се прети царинама од десет до 20 посто, већ и (заслужни) инвеститори који су током Бајденове владе дубоко одрешили кесу како би задовољили Белу кућу.

Бајденов спринт за крај

Управо прошле недеље (15. новембра) Бајденова влада је званично доделила "ТСМЦ"-у 6,6 милијарди америчких долара које је обећала у склопу поменутог програма.

Тај потез се тумачи као настојање да се Трамп доведе пред свршен чин, односно, онемогући да спроведе у дело свој дискурс о укидању повластица за страна предузећа.

Бајденова влада, дакле, у својим последњим данима је ушла у очајничку трку чија је сврха да се што више новца раздели из државних кофера како би се ограничила евентуална штета по економске и геополитичке циљеве Демократске партије коју би могао да проузрокује нови председник републиканац Доналд Трамп.

Тајванска компанија инвестициони рекордер

Иначе, логично је да новац намењен страним инвеститорима, произвођачима полупроводника, прво додељен "ТСМЦ"-у, јер се он и највише обавезао да уложи у САД.

Наиме, светски лидер у производњи чипова планира да у Аризони изгради три фабрике и у САД укупно улије фантастичних 65 милијарди долара ("Самсунг електроникс" би требало да инвестира више од 40 милијарди долара и створи преко 20.000 радних места у Тексасу, док би "СК Хајникс" требало да уложи 3,87 милијарди и запосли око хиљаду радника у Индијани).

У првој фабрици "ТСЦМ"-а у Америци, која би требало да почне са радом идуће године, биће произвођени чипови са размаком од четири и пет нанометра. У другој, која би требало да покрене производњу 2028. године, правиће се чипови с промером од само три и два нанометра, а у трећој, која би се укључила у привредне токове 2030, чипови од два нанометра, који су на граници физички могућег.

Анксиозност коју је тешко залечити

Ипак, анксиозност, пишу медији у источној Азији, није сасвим нестала јер се тајванска компанија плаши да би Трампова администрација да би изнудила економске уступке могла, ако не да потпуно заустави исплату коју је одобрио Бајден, онда бар да је замрзне и тако озбиљно поремети инвестициони циклус и успостављање фабрика. Јер, од додељених 6,6 милијарди, на рачун "ТСМЦ" ће до ступања Трампа на дужност председника стићи само једна милијарда.

Такође, тајванска компанија би тек требало да од америчке државе добије и пет милијарди долара кредита и пореске олакшице од 25 посто.

То све значи да Трампова влада још увек има простора да редукује Бајденов пакет за подстицај економији и компанију доведе у озбиљне проблеме.