Страх паралише жртве да пријаве насиље

Трагедија у Житишту, па потом и вест да је муж, пред дететом, ножем усмртио супругу у Књажевцу, наставак су црне статистике по којој је од почетка године у породичном насиљу страдало 15 жена. Током прошле године београдском центру за социјални рад за помоћ су се обратиле 4.443 жртве породичног насиља. На жалост, жртве не добију увек адекватну помоћ и заштиту, а насилник неретко прође некажњен.

Мештани Житишта и даље су у шоку јер овакву трагедију не памте. Често се после трагедија испостави да се у окружењу знало да у породици има насиља. У неким карајевима, нажалост, још сматрају да је то приватна ствар породице.

Овај случај, како сазнајемо, није пријављен надлежнима. Према протоколу, када постоји сумња на насиље, Центри за социјални рад дужни су да о томе обавесте полицију и тужилаштво, али пре свега да помогну жртви.

"Mи не можемо са поузданошћу да предвидимо да ли ће заиста неко реализовати своје претње или не. Центар за социјални рад је само једна карика у читавом ланцу. Углавном имамо добру сарадњу са полицијом, али очигледно да сарадња није довољна докле год се дешавају овакви случајеви", поручује Микаина Стевановић из Центра за социјални рад у Београду.

Чак и када се насиље пријави, показује пракса, насилнику се обично изрекне мера забране узнемиравања и приласка жртви, што они често не поштују. Дуги судски поступци охрабрују насилника.

"Врло често имамо рецидив у вршењу насиља. Имали смо недавно ситуацију у самом суду након претреса да је у ходнику испред суднице насилник повредио једну особу", додаје Стевановићева.

Ни развод брака није гарант да ће насиље престати, те тако није редак случај да жене страдају и после растанка са насилником.

"То је моја жена у Србији подразумева то је моја својина. Кад се говори о томе да су насилници мирни, повучени, да нису 'падали у очи' својој околини, према мом мишљењу, то је потпуно нереално. Жене треба обрате пажњу, да примете било шта што излази из оквира нормалног, да пријаве прво полицији а онда свим осталим органима који се тиме баве", истиче координаторка Сигурне куће Весна Станојевић.

Многе жене, нажалост, због страха не одлучују да напусте насилника. Оне које се на то одваже, пролазе кроз мучне и дуге процесе, па губе наду у систем и на крају одустају од даљег гоњења.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи