Потпис родитеља на ђачку фотографију

Фотографије на зиду школе - сведочанство о успесима и дружењу ученика који су је похађали у протекле четири деценије.

Међутим, да фотографија не мора да буде само лепа успомена, уверили су се у школи "Дринка Павловић". Један родитељ жалио се јер је његова ћерка фотографисана без његове сагласности, а фотографија објављена у ђачком листу на интернет страни школе.

Директор ОШ "Дринка Павловић" Урош Момчиловић каже да су били изненађени тим поступком, који се десио у осмом разреду. Подсетио је да је дете претходних седам година нормално фотографисано у одељењу, чак је родитељ доносио фотографије свог детета и молио да се објаве на сајту школе зато што је постигла одређене резултате на такмичењима из поједниних предмета.

Без обзира на то, родитељ је управу, закључак је Заштитника грађана. Објашњава - према домаћим законима и међународним конвенцијама, школе су дужне да пре фотографисања деце за то добију писмену сагласност родитеља и да их обавесте како ће се фотографије користити.

Колико се школе придржавају тих одредаба, требало би да контролишу градски секретаријати за образовање и дечију заштиту.

"Нажалост, имамо ситуацију да градски секретаријат некада поступа и контролише рад школе, али тај сегмент некако превиди, значи не бави се тиме да ли су родитељи и деца дали сагласност да буду фотрографисани и једноставно то су оне ситуације где ми и даље указујемо секретаријатима на неопходност да и на то обрате пажњу", каже Гордана Стевановић, ззаменица Заштитника грађана за права детета.

После ове опомене, школа је за свако ново фотографисање тражила сагласност родитеља.
"Број родитеља који се изјасни да нису сагласни да им се деца фотографишу је јако мали, можда четири до пет родитеља укупно у школи", рекао је Урош Момчиловић.

На једној страни родитељи који готово о сваком кораку свог детета упознају пријатеље на друштвеним мрежама, а на другој - они који по сваку цену желе да сачувају приватност своје деце. И та крајност може да нашкоди детету, поручују социолози.

"Несвесно траже од деце да буду искључена из свакодневног живота, живота њихових вршњака. Оно што они могу да раде јесте да покушавају да их едукују до које мере, на који начин да презентују себе у онлајн свету увек имајући на уму то да све оно што ту буде забележено никада практично неће нестати", каже Далибор Петровић, социолог.

Иако истраживања показују да су деца свеснија опасности у онлајн комуникацији, ниво знања о томе и начину заштите није довољан. Поред родитеља, школе су дужне да их образују о ризицима од злоупотребе личних података и насиља на интернету.