Докле је Србија стигла у управљању отпадом
У Србији је око две трећине територије покривено организованим прикупљањем отпада. Слично је и у земљама региона где се, осим што дивље депоније загађују животну средину, због тога што се не рециклира - економски губитак мери десетинама милиона евра. Нема ни прецизних података о количинама и врстама отпада. Уз помоћ немачке и швајцарске владе Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија укључиле су се у пројекат Регионалне платформе за размену знања у области управљања отпадом.
Због дивљих депонија последице поплава пре две године биле су много веће.
"Најчешће су поплавна подручја била изложена у равничарским подручјима где су депоније на ниским надморским висинама и где је вода допрла до дивљих одлагалишта која су контаминирала водотоке", објашњава Маријан Дујмовић Аквасан из БиХ.
Заједнички проблем је и финансирање заштите животне средине. По систему "загађивач плаћа" уведена је еколошка такса.
Срђан Тодоровић из Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске каже да су 95 одсто од укупно прикупљених средстава усмерили у пројекте успостављања инфраструктуре за скупљање и раздвајање амбалажног отпада.
"Све је више приватне иницијативе и приватног капитала који је заинтересован да улаже у област скупљања и раздвајања и збрињаавања корисних сировина из укупног отпада", истиче Тодоровић.
Данијела Нелепа из Македонске асоцијације за управљање отпадом каже да се финансирају из ИПА фондова.
"Држава не субвенционише, штавише државу субвенционишу европски фондови тако да је сада присутно негде око 30 милиона евра европског ИПА фонда за прављење регионалних планова", рекла је Нелепа.
Са око десет одсто рециклираног отпада Србија је по томе испред других земаља региона.
"У Црној Гори се не можемо похвалити тим податком везаним за рециклажу. Он се креће негде око пет одсто јер рециклажа, то је податак из државног плана. Претпостављамо да је тај проценат нешто већи али не можемо то да тврдимо због неуспостављеног система кретања токова отпада", рекао је Игор Јовановић из Министарства одрживог развоја и туризма Црне Горе.
Србија за заштиту животне средине издваја свега 0,14 процената БДП-а, слично као и земље региона, али и двадесет пута мање него земље Европске уније.
"Немачка, Француска, Швајцарска – то су државе где менаџмент отпада је врхунски на светском нивоу", каже Кристоф ди Марко из ГИЗ-а и напомиње да није довољно узети један модел који постоји у Европи, већ и да се тај модел адаптира.
Заштита животне средине је и једно од најбитнијих питања у процесу приступања Европској унији, а када је у питању прикупљање и прераде отпада европска директива налаже да треба да се рециклира најмање 50 одсто употребљених производа.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар