Тасовац: Крф је тачка где се ујединила победничка Србија

Иван Тасовац је рекао да је мало је места и датума у српској историји у којима су прошлост и будућност у тако живом дијалогу и прожимању, тако јасних путоказа, места страдања и избављења нашег вероватно највећег нараштаја и, што је још важније, мало је места где је рођена тако велика нада из патње и бола.

На свечаности поводом обнављања "Српске куће" и отварања изложбе "Срби на Крфу од 1916. до 1918.", подсетио је на речи француског официра који је пробој Солунског фронта описао као "невиђен маратон француске коњице и српског пешака, у коме је победио српски пешак".

Та усмереност ка циљу, према речима Тасовца, мотивисала је целу једну генерацију да се образује у Француској и другим европским земљама и да се на тај начин припреми за мир и обнову земље.

Крф је био место прелома, истакао је Тасовац, острво на које је крочила поражена Србија и тачка у којој се сабрала и ујединила победничка Србија.

"Зато је Крф место које нам данас, више од многих других, исписује правац кретања, место које нас подучава да прошлост није исто што и судбина, и да будућност умногоме зависи од нас самих", поручио је Тасовац.

Србија и Европа су у протеклих 100 година прошле кроз велика искушења. Балкански ратови, два светска рата, Хладни рат и југословенски ратови с краја 20. века оставили су дубоке, болне ране у нашем колективном памћењу, додао је Тасовац.

Данас, под утицајем економских превирања и незапамћеног таласа миграција, указао је Тасовац, Европа опет проживљава дубоку кризу свог идентитета.

"У многим земљама поново јача екстремна десница, која прети да поништи најважније тековине европске цивилизације – културу различитости и толеранције", упозорио је Тасовац.

Сматра да је зато од пресудне важности да наша генерација не заборави Солунски фронт и време када је Србија била узор Европи, него да смогне снаге да испише све оне ненаписане књиге, које је прогутала "плава гробница".

"Културу не чине само културно наслеђе, неговање сећања и поглед уназад, култура је и вера да се може постићи и досегнути чак и оно што се понекад чини немогућим",објаснио је Тасовац.

Култура је та јединствена константа која и појединце и читаве заједнице оснажује, мења и чини способним, не само да разумеју једни друге, него и да уживају у сложеној разноликости људског стваралачког израза, истакао је Тасовац и констатовао да је култура гарант будућности.

Смисао крфској епопеји дали су управо они који су се после пробоја Солунског фронта усредсредили на изградњу једне боље и племенитије будућности, додао је Тасовац.

"Међу њима је био и мој прадеда, Стеван Нешић, носилац албанске споменице, професор и директор Крагујевачке гимназије, касније и државни саветник у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца", рекао је Тасовац.

О својим колегама, гимназијским професорима, записао је 1934. године: "Сматрали су да њихов посао није завршен са завршеним часовима у школи. Они су осећали да је њихова дужност још и да своје слободно време посвете раду на општем културном унапређењу и својих ученика и својих суграђана".

"Таква је била та наша златна генерација. Упркос преживљеним патњама и ратним разарањима јасно су се определили за труд, марљивост и опште добро. И зато сам изузетно поносан што смо обновили 'Српску кућу' на Крфу – из осећања одговорности које су нам у аманет оставили наши преци", рекао је Тасовац.

Бићу још поноснији, међутим, ако инспиришемо неке нове генерације да се такође посвете учвршћивању темеља Србије као модерног, демократског и толерантног друштва, које ће предњачити у култури, науци и образовању, поручио је Тасовац.

Србије која је, према његовим речима, отворена према Европи и свету, Србије из које млади неће одлазити у потрази за бољим животом, и у коју ће се враћати, са радошћу.

Пре 100 година, подсетио је Тасовац, Србија је на Крфу уживала поверење света. Амерички председник Вудро Вилсон је 28. јула 1918. године, поред америчке, истакао и српску заставу на Белој кући, рекавши да се "Србија витешки борила и пропатила за иста она начела за која се залажу САД".

После деценија лутања, странпутица и грешака, оценио је Тасовац, Србија данас поново налази своје заслужено место у европској и светској породици народа.

Успели смо да се, као друштво, интегришемо, наши потенцијали су поново јачи од наших проблема, вратили смо себи самопоштовање и поштовање других, рекао је Тасовац и нагласио да у Србији поново, као и 1916. године, побеђује живот.

Онима који су се пре 100 година борили за живот и и будућност нека је вечна слава и хвала, закључио је Тасовац.

Поводом отварања изложбе говорили су и кустос "Српске куће" Љубомир Сарамандић и директорка Историјског музеја Србије Љубица Бојић.

Свечаности на Крфу, уз многобројне званице, присуствовали су и министри Александар Вулин и Зоран Ђорђевић, заменик министра иностраних послова Грчке, градоначелник Крфа, као и амбасадори Велике Британије и Француске у Београду, Денис Киф и Кристин Моро.