Загађење ваздуха у Србији узрок великог броја преране смрти

Свакодневна пракса лекара на плућној клиници у Београду показује да је ваздух који дишемо у Србији лош. Стални пораст плућних и других обољења - 35 одсто у последњих 15 година - говори у прилог томе.

"Имамо значајно повећање оболевања од астме, хроничне опструктивне болести плућа у односу на пре 15-20 година. Постоји исто тако значајни стални пораст оболевања од карцинома плућа - то су неки директни показатељи који говоре о нашој лошој животној средини", каже директорка Клинике за пулмологију у Београду Драгана Јовановић.

Осим саобраћаја и стамбеног грејања, производња струје сагоревањем угља је један од главних загађивача.

У термоелектране у Обреновцу се свакодневно допрема 100.000 тона угља а затим сагорева у овим постројењима. Тако се добија 50 одсто укупне електричне енергије у Србији. Проблем је како решити питање загађења и штетних гасова који излазе из ових димњака.

У Термоелектрани "Никола Тесла" кажу да су уградњом филтера већ смањили емисију честица прашине на дозвољене границе. Али главни посао на усклађивању са европским нормама тек предстоји. Као чланица Енергетске заједнице Србија има обавезу да већ од јануара 2018. смањи емисије из термоелектрана.

"Пред нама је велики посао да звршимо одсумпоравање и денитрификацију у свим тим погонима и то је до 2025. заиста једна озбиљна инвестиција коју ЕПС мора да реализује. По неким проценама то је реда величине 600-700 милиона евра", истиче министар енергетике Србије Александар Антић.

Према извештају водеће европске организације која се бави утицајем животне средине, трошкови оболевања због загађења много су већи и износе око четири милијарде годишње.

"Подаци показују да је ваздух у Србији разлог за бригу. Процењује се да је број преране смрти у Србији око 1.000 годишње услед загађења ваздуха", каже Ана Штауфер из Европске алијансе за животну средину.

До 2023. неке термоелектране ће уз одобрење европске заједнице моћи да раде ограничени број сати годишње. Мања постројења ће бити затворена, а преостала ће морати да раде по још строжијим нормама које ступају на снагу 2028. године.

"Србија не треба да спроводи скупе мере зато што то тражи ЕУ већ зато што загађење има озбиљне последице по грађане. Грађани Србије имају исто право да удишу чист ваздух као и они у остатку Европе", каже Николас Сендровић из Европске комисије.

Избор који чека Србију у преговорима са ЕУ - како и у ком року платити велики рачун прилагођавања европским еколошким нормама - како би се смањио рачун који се плаћа у здрављу.