Исти закони, различите пресуде

Зашто је одлучено да починиоцу седам силовања, од чега су три била у покушају, првобитна казна буде умањена за трећину? Последњих година од 20 до 30 одсто пресуда буде укинуто или преиначено. Грешка није ничија, објашњавају правници.

"То заиста у јавности може да изазове, да кажемо, једну врсту неразумевања и да кажемо баш ту запитаност. Али то је просто право суда, као људи, тако и судије имају другачије мишљење, а нека је претпоставка да онај суд који решава по жалби, то је суд који има неку последњу реч и који би требало да је тај чија је оцена меродавнија", каже професор Кривично-процесног права Милан Шкулић.

После првостепене пресуде којом је силоватељ био осуђен на 18 година затвора, Жалбено веће умањило је казну на 12 година.

У одлуци Апелационог суда наводи се казна изречена првостепеном пресудом Вишег суда у Београду, строжа него што је неопходно са становишта сврхе кажњавања. У образложењу даље наводе да је казна коју су они донели, а која је за трећину мања од првостепене адекватна степену кривице и тежини кривичног дела и да ће се њоме постићи сврха кажњавања.

"Проблем је што законик, поготово код овакве врсте поступака, где имамо већи број криивчних дела оставља једну веома широку слободу тумачења судије, јер поставља врло мала ограничња. Он захтева да јединствена казна буде само већа од сваке поједначне и да не досегне одређени збир, али то могу бити изузетно велики распони", каже судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић.

Сврха кажњавања се остварује на два начина.

"Учиниоца потенцијалног кривичног дела спречава увереност да ће брзо бити откривен и привреден правди. Онај који врши дело најчешће уопште не размишља о казни и доживљава је као врло удаљену и неизвесну оклност", каже Мајић.

Према Кривичном законику за силовање је предвиђена казна од три до 12 година, уколико су наступиле теже последице до 15 година, а уколико је жртва дете или је жртва страдала - најмања прописана казна је 10 година.