Усавршавање наставника између закона и новца

Стручно усавршавање је обавезно за све наставнике. Бар тако каже Закон о основама образовања. Наставници су дужни да током пет година учешћем на семинарима и обукама сакупе 120 бодова и тиме осигурају своју радну лиценцу. Главна препрека на путу усавршавања наставника је новац.

"Наставник са свим овим повећањима има просечну плату близу 40.000, па не може то да финансира из свог џепа, мада наш колективни уговор предвиђа да уколико наставник нема да плати семинар, а друштво му није обезбедило, он не треба да сноси последице за то", истиче Бранислав Павловић из Синдиката образовања Србије.

И заиста, у пракси наставник не сноси последице, јер се Закон не примењује. Делује алармантно податак да је у средњим школама мање од 70 одсто наставника сакупило 80 бодова, док је у основним школама то успело нешто више од 50 одсто наставника, али то за сада никога не угрожава. Ипак, у ресорном министарству су одлучили да праг спусте на 100 бодова.

"Постоје и други начини стручног усавршавања где се наставници усавршавају у школи, постоји то хоризонтално усавршавање, оних 44 часова по правилнику које имају кроз огледне часове, кроз представљање разних књига", напомиње Оливера Тодоровић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

Неки наставници су то искористили. За лиценцу се не брину.

"Ви можете да нађете семинаре који су бесплатни и акредитовани. Дакле, ако вам кажем да у протекле две године само семинара имам 240 и кусур сати, и од тога су плаћена само 32 сата", истиче наставница ОШ "Бранислав Нушић" Катарина Алексић.

Постоје семинари који су бесплатни, али доста је и оних који се плаћају, па тако један семинар може да кошта и десет хиљада динара. Иако су локалне самоуправе у обавези да школама рефундирају тај новац, то се ретко дешава. Зато су наставници принуђени да остану или са неколико хиљада динара мање на банковном рачуну или са неколико десетина бодова мање. Бар док Закон не почне да се примењује.