Благе казне за тешко доказиву дискриминацију

Пројекат оснаживања цивилног друштва спровели су заједно Повереница за заштиту равноправности и невладина организација "Праксис", уз подршку Европске уније. Радили су на неколико случајева дискриминације током протеклих годину и по дана.

Случај девојчице с инвалидитетом још није добио судски епилог. За разлику од тог случаја, случај ромске девојчице, коју директорка једне основне школе није желела да прими у колектив, није ни стигао до суда.

"Сама тужба је била фокусирана на ову ромску породицу с назнаком да се ради о општем проблему и ту је рецимо Виши суд одбио тужбу, јер није било пристанка те ромске породице. Та ромска породица више не знате ни где је, питање је можете ли да је нађете", објашњава адвокат Владимир Ђерић.

Већ четири године, подсећају, чека се на доношење Правилника о критеријумима за препознавање конкретних облика дискриминације у школама.

"Потребно је оснаживати родитеље и саму децу да препознају ситуације у којима ће они бити жртве дискриминације. У школама је највећа интеракција и тамо најчешће долази до таквих ситуација", каже Тамара Лукшић Орландић, консултанткиња за права детета.

Дискриминисане особе често не знају коме да се обрате за помоћ. Велики проблем је прикупљање доказа и обезбеђивање сведока.

"Постоји велики проблем да се идентификује сама дискриминација а то у старту ствара проблем да се и боримо против дискриминације. Нарочито је тешко доказати посредну дискриминацију. У Србији се она све чешће јавља, ретко се дешава да су лица директно дискриминисана, да то буде јасно и видљиво", каже Вук Раичевић из Антидискриминационог програма Праксиса.

Тужбу може да поднесе Повереница за заштиту равноправности али судови тешко прихватају да то, по закону, могу да учине и НВО, уз писану сагласност жртве дискриминације. Проблем представља и то што још није постала пракса да се терет доказивања кривице преноси са дискриминисане особе на дискриминатора.

"Оно што је проблем са оценом судске праксе јесте што та судска пракса није у великој мери доступна, није до ње лако доћи а није лако ни због чињенице како се воде ти предмети у којима се ради о дискриминацији", објашњава професорка Ивана Крстић са Правног факултета у Београду.

Једна од замерки је и то што се уз и онако ниске прописане новчане казне, од 5.000 до 100.000 динара, изричу минимални износи. Додатни проблем је недовољна усаглашеност закона из области забране дискриминације.