Први кораци за одржавање пловних путева у Србији

До недавно су биле готово пусте, а данас теретни и наутички саобраћај на нашим рекама постаје све интензивнији. Међутим, недостаје им инфраструктура, пристаништа, луке, сидришта, па чак и пумпе за гориво.

"Србија данас има десет лука отворених за међународни саобраћај и два теретна пристаништа за домаћи саобраћај. Од тог броја девет лука имамо на Дунаву, један на Тиси и два пристаништа на Сави. Укупан промет у Лукама износи девет милиона тона и та цифра се сваке године повећава", истиче Вук Перовић, в. д. директора Дирекције за управљање лукама.

Србија која је богата језерима, рекама, рукавцима, каналима, готово да не користи потенцијале природног богатства. Само дужина пловног пута Дунава износи 558 километара.

"У горњем делу Дунава кроз Србију на делу од Бездана до Бачке Паланке, односно до Новог Сада на Дунаву постоје проблеми који се манифестују у смањењу расположивих ширина за пловидбу. Оне су на сасвим завидном нивоу, али у ситуацији када се налазимо у маловодном периоду", указује Љубиша Михајловић из Дирекције за водне путеве "Пловпут".

Нови закон о пловидби и лукама усаглашен је са прописима ЕУ. Њиме се регулише и начин одлагања отпада са бродова који пролазе кроз нашу земљу.

"Овим прописима предвиђено је да се на неколико тачака на рекама формирају станице за прикупљање бродског отпада, чиме ће бродари бити у ситуацији да се реше свог отпада који на броду прикупе, од комуналног отпада до оног опасног од испирња танкова. То ће бити предавано за сакупљање и касније преношење у рециклажу", указује Лепосава Сојић, помоћница министра енергетике, развоја и заштите животне средине.

Осим Саве, Дунава и Тисе, у Србији је пловна Велика Морава и Тамиш. Ипак, много ће воде протећи док се не створе услови да се сав потенцијал искористи. Први кораци тек су направљени.