Конкурс за награду "Александар Тијанић"

Човек који није ценио новинарске награде, добио је награду са својим именом. Симбол јаке речи и борбеног израза, оставио је задатак новинарима који би следили тај пут. И свима осталима.

Право на награду имају новинари који раде у медијима у Србији, а могу их предложити други новинари, грађани и организације. Конкурс, који је отворен на дан када је Тијанић преминуо, траје месец дана.

"Волела бих да мој отац кроз награду који носи његовио име подстакне младе људе да послушају реченицу да не треба да будемо генерација упадљива по томе што стојимо на гомили непрочитанх књига, мој отац је и мени говорио да без читања човек неће бити у стању да мисли, види, схвати у шта верује и да се за то и бори", рекла је Зара Тијанић, ћерка Александра Тијанића.

Председница УНС-а и чланица жирија Љиљана Смајловић објаснила је да ће награда бити вредна, највреднија у нашој професији, не само по имену које носи већ и по материјалном износу од 2.000 евра. 

Смајловићева је истакла да се, на предлог Тијанићеве ћерке Заре, награда додељује за сваки вид борбеног новинарског израза, а не само "за новинарске производе попут интервјуа, чланка или репортаже".

Осврћући се на дело и име које награда носи, Смајловићева је истакла да ће та генерација новинара бити упамћена по начину на који су новинари попут Александра Тијанића и Богдана Тирнанића променили начин на који Срби мисле о новинарству.

"Нећу тврдити да су све колеге уважавале Тијанића, али ћу рећи да су његови противници личили на Пигмеје. Саша је постао легенда можда због тога што су га се политичари плашили. Данас немамо довољно новинара којих се политичари плаше. Њега су се плашили јер је имао ту разорну реч и вулкански таленат који се рађа једном у сто година", истакла је Смајловићева. 

Са таквим талентом први се сусрео Славољуб Ђукић, тада уредник у НИН-у. 

"Баш ми Саша недостаје. Недостаје ми његова реч, он је умео да каже увек нешто оригинално, уврнуто, што нико није очекивао", наводи Ђукић, који је члан жирија уз Смајловићеву, главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића и Зару Тијанић, ћерку Александра Тијанића.

Девет година радећи са Тијанићем на челу РТС-а, главни и одговорни уредник Информативног програма каже да се свакодневно уверавао у Тијанићеву изузетност.

"Био је изузетан по једном безобразном мајсторству баратања речима, поготово у писаном новинарству, које је највише волео. То мајсторство га је издигло на ниво да га данас можемо поредити само са њим самим", истиче Стефановић.

"Саша је био посебан и по томе што веома често сви гледамо у исто, а он је био способан да види ствари које нисмо видели, што је често потврђивало једно од правила професије које каже да није важно у шта гледаш већ шта видиш", додаје први човек Информативног програма.

"Биће тешко пронаћи оне који ће заслужити да награду понесу у време када већина медија стимулише глупост или развија естетику која влада негде око или испод Плавог моста. Биће још теже ако се узме целокупна Сашина каријера. Он је био новинар који је био дубоко уроњен у вртлоге свога времена, имао је засењујући стил и луцидност, смело улазио у свако борилиште, није се плашио да буде невољен, писао је најстрмијим реченицама, а ретко кад се оклизнуо о своје реченице, баратао реченицама као што апотекари баратају отровом, имао је за новинарство најплеменитији и најпривлачнији облик храбрости, а то је смелост забринутог човека који је толико пута говорио да су истине о нама толико тешке и о томе писао. Чини ми се да микроскопом по ономе што је он радио не може да се нађе трунка обичности", навео је Стефановић.

Закључује да је, упркос веровању да су новинари хроничари садашњости, Тијанић надживео садашњост – остао је најцитиранији новинар и две године после смрти.

Свакодневно га, каже Стефановић, цитирају политичари, колеге, пријатељи и непријатељи, а његови текстови остају као врста преднацрта историје из којих је могуће предвидети будуће догађаје.

Александар Тијанић је био колумниста, писац, министар, саветник, генерални директор. Представљао се као новинар. Каријеру је започео у НИН-у, а писао је за најзначајније листове на простору Југославије. Био је директор три телевизије Политике, БК Телевизије и РТС-а. На челу Јавног сервиса био је од 2004. године до смрти 2013. године.