Уочи почетка поступка рехабилитације Милана Недића

Недић је био учесник Балканских и Првог светског рата, начелник Генералштаба и министар војске и морнарице, председник Владе народног спаса од 1941. до 1944, током немачке окупације Србије.

Из земље је побегао 1945, али је убрзо ухапшен и враћен у Југославију, како би му се судило за издају. Умро је годину касније, а 1949. године, Уредбом Комисије, проглашен за ратног злочинца.

Ту одлуку породица жели да поништи и да се, кажу, чује њихова истина.

"Милан Недић је обичан човек, који се нашао у незгодном тренутку и који је сматрао да је његово ангажовање и његово губљење образа и части официрске једноставно много мања цена него цена страдања српског народа ", каже праунук Милана Недића, Александар Недић.

"Напоменућу то да је 350 хиљада из НДХ-азије и делова који су били под влашћу Арбанаса, Арнаута спашено", каже Недић.

Од српске мајке, како су га називали, до издајника за којег је проказан 1943, они који су против рехабилитације подсећају на његову сарадњу с Немцима, прогон Јевреја, управљање логорима на "Старом сајмишту" и Бањици.

"Тиса у Словачкој, он је исто причао како су му претили да ће раскомадати Словачку ако не пристане, Петен је исто говорио када је урадио, да се избегну жртве да се спасу Французи. Ја чак не спорим добру намеру тих људи, али нико у Европи до сада није рехабилитовао тај ниво сарадника с окупатором", каже историчар Предраг Марковић.

За неке спасилац - за друге квислинг. Да ли је с окупатором сарађивао да би сачувао српски народ, како је сам тврдио, или због, како многи оцењују, његове фасцинираности национал-социјализмом и Трећим рајхом. Хоће ли поступак Недићеве рехабилитације променити историју на овим просторима?

"Историја се мења стално, већ је промењен њен однос према равногорском покрету углавном, али нека граница мора да постоји", каже Марковић.

Захтев за рехабилитацију Милана Недића коментарисала је и недавно преминула професорка историје Оливера Милосављевић.

"Историја се не мења, прошлост се десила и оставила за собом толико трагова да је нико не може променити. Мења се само интерпретација истих чињеница", говорила је Оливера Милосављевић.

"Суд не може историјски рехабилитовати Милана Недића. Али ово је наша победа, нас који смо поднели тај захтев. И то није само за Милана Недића него за све оне људе који су страдали за Милана Недића. Али ајде да видимо и за све оне људе који су остали у животу захваљујући Милану Недићу", каже Александар Недић.

Породица од процеса очекује и правни основ за враћање одузете имовине - поред осталог - плаца на Славији где је Народна банка Србија и део Земунског парка.

Потомци Милана Недића сумњају и у званичну верзију смрти - самоубиство скоком са једног од прозора зграде, у то време - истражног затвора Озне у фебруару 1946, у тренутку непажње чувара. Посмртне остатке никада нису добили.

Сведочење једног капетана Озне поклапа се са њиховим сазнањем - да је сахрањен у породичној гробници на Новом Гробљу у Београду.