Времеплов (18. октобар 2015)

Градња Петроварадинске тврђаве у Новом Саду почела је на данашњи дан 1692. године. Камен-темељац Петроварадинске тврђаве положио је аустријски принц Крој. Изградња је трајала пуних 88 година, до 1780, по пројекту француског војног архитекте Себастијана Вобана, а градили су је аустријски војни архитекти. Изграђена на 112 хектара, на узвишењу које доминира околином, била је неосвојива за тадашњу ратну технику и већ тада је добила назив Гибралтар на Дунаву. Као искључиво војни објекат, Петроварадинска тврђава служила је све до 1948. године, да би 1951. стављена под заштиту државе и добила карактер културног и туристичког објекта. Поред музеја, архива и низа уметничких атељеа, последњих година се на тврђави одржава међународни музички фестивал "Егзит".

Политичар, економиста и историчар, академик Чедомиљ Мијатовић рођен је у Београду 18. октобра 1842. године. После завршеног Лицеја у Београду, Мијатовић је студирао политичко - економске науке у Минхену, Лајпцигу и Цириху. Предавао је економију на Великој школи у Београду. Био је министар иностраних послова и више пута министар финансија Србије. Као шеф српске дипломатије потписао је 1881. године "Тајну конвенцију" са Аустро-Угарском, а као министар финансија увео динар као новчану јединицу у Србији, као и модерни систем мера. Један је од утемељивача Народне банке Србије. После пада династије Обреновић, 1903. године, напустио је Србију и отишао у Лондон, где је живео до смрти.

Позоришни глумац, редитељ и педагог Мата Милошевић умро је на данашњи дан 1997. године. Мата Милошевић је Глумачко-балетску школу завршио код Михаила Исаиловића. Као студент статирао је у Народном позоришту и први пут се појавио на плакату нашег националног театра 1922. године као Трећи гласник у "Ричарду Трећем". Био је један од најомиљенијих глумаца међуратне публике. Осим салонског репертоара, карактеристичног за то време, успешно је тумачио ликове из руске класике, а касније и из савременог репертоара. Прва његова режија на сцени Народног позоришта у Београду била је представа "Максим Црнојевић" Лазе Костића, 1935. године. Милошевић је оснивач Академског позоришта, 1921. године, у коме је глумио и режирао. Такође је један од оснивача Југословенског драмског позоришта, у коме је постигао своје редитељске врхунце представама: "Јегор Буличов", "Родољупци", "Ожалошћена породица", "Краљ Лир", "На рубу памети". Објавио је књиге "Моја глума", "Моја режија" и "Моје позориште". Био је професор Академије за позориште, радио, телевизију и филм у Београду и врстан педагог. Добитник је награда "Стеријиног позорја" и "Добричиног прстена". Умро је само дан након што је у пожару изгорело његово Југословенско драмско позориште.

1856. - Рођен Јован Жујовић, геолог и политичар, професор Београдског универзитета и председник Српске краљевске академије (Брусница, 18. 10. 1856 - Београд, 19. 07. 1936)

1859. - Рођен Анри Бергсон, француски филозоф и естетичар, нобеловац (Париз, 18. 10. 1859 - Париз, 04. 01. 1941)

1878. - Умро Илија Милосављевић Коларац, трговац, задужбинар (Колари, 1800 - Београд, 18. 10. 1878)

1893. - Умро Шарл Гуно, француски композитор (Париз, 17. 06. 1818 - Сен- Клод, 18. 10. 1893)

1907. - Умро Ђорђе Крстић, сликар (Стара Кањижа, 19. 04. 1851 - Београд, 18. 10. 1907)

1910. - Рођен Војислав Вучковић, композитор, музиколог и диригент, један од оснивача и првих диригената Симфонијског оркестра Радио Београда (Пирот, 18. 10. 1910 - Београд, 25. 12. 1942)

1922. - Основан Би-Би-Си (BBC - British Broadcasting Corporation)

1925. - Рођена Мелина Меркури (Марија Амалија) грчка глумица, министар културе, политичар и национални симбол Грчке (Атина, 18. 10. 1925 - Њујорк, 06. 03. 1994)

1926. - Рођен Клаус Кински, амерички филмски глумац (Сопот, 18. 10. 1926 - Лагунитас, 23. 11. 1991)

1930. - Рођен Тома Курузовић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ (Сарајево, 18. 10. 1930)

1931. - Рођен Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник РТБ (Београд, 18. 10. 1931 - Београд, 31. 01. 1997)

1931. - Умро Томас Алва Едисон, амерички физичар и проналазач (Милано, САД, 11. 02. 1847 - Вест Оринџ, 18. 10. 1931)

1931. - Рођен Чак Бери, амерички музичар, утемељивач рокенрола (Сент Луис, 18. 10. 1931)

1934. - Рођена Душанка Калањ, спикер и водитељ ТВ Београд (Шибеник, 18. 10. 1934 - Београд, 12. 03. 2010)

1935. - Рођена Надежда Нада Виторовић, сликарка (Прибој на Лиму, 18. 10. 1935 - Њујорк, 02. 11. 1999)

1944. - Штампан први број листа "Глас слободног Ниша" - претеча "Народних новина"

1944. - Рођен Горан Бабић, књижевник и публициста (Вис, 18. 10. 1944)

1955. - Почела производња аутомобила "застава 750", популарног "фиће" у крагујевачкој "Застави", престао да се производи 18. новембра 1985. године

1956. - Рођена Мартина Навратилова, чешка тенисерка, светска шампионка (Праг, 18. 10. 1956)

1966. - Умрла Елизабет Арден (Флоренс Грејем Најтингејл), амерички козметички магнат (Вудбриџ, 31. 12. 1878 - Њујорк, 18. 10. 1966)

1989. - Генерални секретар Јединствене социјалистичке партије Немачке Ерих Хонекер поднео оставку из "здравствених разлога", непосредно после посете совјетског лидера Михаила Горбачова источном Берлину

1991. - Телевизија Београд почела је да емитује програм преко сателита

2000. - Сенат САД одобрио је продају хране и лекова Куби

2002. - Умро др Александар Прља, новинар, главни и одговорни уредник Политике, дипломата (Сарајево, 08. 07. 1935 - Београд, 18. 10. 2002)

2005. - Умро Александар Јаковљев, совјетски новинар и дипломата, један од идеолога перестројке (Корољево, 1923 - Москва, 18. 10. 2005)

2006. - Умро Звонко Марић, физичар, научни саветник Института за физику у Београду, академик (Бујановац, 11. 02. 1931 - Београд, 18. 10. 2006)

2008. - Умро Сије Ђин, кинески филмски редитељ (Џеђанг, 21. 11. 1923 - Шангај, 18. 10. 2008)

2010. - Умро Драгиша Огњановић, оперски певач, првак Љубљанске опере (Бочар, 18. 07. 1925 - Љубљана, 18. 10. 2010)

2011. - Умро Слободан Данчо Мановић, сликар (Ораховац, 1941 - 18. 10. 2011)

2011. - Умро Норман Корвин, амерички радио-новинар и сценариста, продуцент и режисер (Бостон, 03. 05. 1910 - Лос Анђелес, 18. 10. 2011)