Издавање чека без покрића ускоро неће бити кривично дело

Најновијим изменама и допунама Кривичног законика (КЗ), које би током јесени требало да буду усвојене у парламенту, осим декриминализације чека и платних картица без покрића, предвиђене су многе новине када су у питању кривична дела против привреде, док се, за сада, одустало од увођења доживотног затвора као врсте кривичне санкције.

Радна група која је радила на изменама КЗ увидела је да издавање чека или менице и коришћење платних картица без покрића више није потребно да постоји као кривично дело, рекао је Танјугу члан Радне групе Милан Шкулић.

Наиме, банке могу своја права и интересе у тим случајевима да заштите и другим механизмима потпуно адекватно, као што су затезне камате за које знамо да су веома високе, напоменуо је Шкулић.

Према његовим речима, банке врло добро зарађују на затезним каматама, али покрећу и парничне поступке у којима могу да наплате потраживање увећано за затезну камату.

"Зато се сматрало да није неопходно да се банке штите још и посебним кривичним делом ове врсте, за које су прописане прилично високе казне", указао је Шкулић, професор Кривичног просецног права Правног факултета у Београду.

Према његовим речима, када су у питању грађани као њихови клијенти, банке би морале бити спремне и на одређени пословни ризик који је у суштини неодвојиво и повезан са банкарским пословањем.

За то кривично дело, односно више његових облика извршења, сада је прописана казна од једне до чак 10 година затвора, а случајеви у пракси су показали да се често најугроженији слојеви становништа нађу у инкриминисаним ситуацијама, па им је поред високе камате изрицан и затвор, мада је било и озбиљних злоупотреба.

Овог лета фудбалски менаџер Слободан Николић правоснажно је осуђен на пет година затвора, јер је подизањем новца без покрића, платном картицом оштетио Банку Интеза за више од 970.000 евра.

Николић је наиме, користећи грешку у банкарском софтверу, са рачуна Банке Интеза и обичном виза картицом 474 пута успешно подигао новац, укупно 971.916 евра.

Савремени банкомати на којима се новац подиже кредитним картицама најчешће не дозвољавају прекорачење дозвољеног лимита, односно одбијају исплату захтеване суме.

За сада се одустало од увођења доживотне затворске казне

Када је у питању увођење доживотног затвора, као нове врсте казне која је требало да замени тренутно највишу прописану казну од 30 до 40 година затвора, Шкулић каже да се за сада одустало од тог решења јер држава сматра да сада није право време за увођење те санкције.

Ипак, то решење постоји у многим европским законодавствима и можда ће се једног дана наћи и у домаћем.

Шкулић сматра да је то можда и хуманија казна од прописане, јер би доживотни затвор, како је замишљено његово прописивање, могао да буде замењен неком временском казном или условним отпустом након адекватног броја година.

Његова сврха је замена за смртну казну која се некада изрицала извршиоцима најтежих кривичних монструозих дела.

Доживотни затвор је заправо нека врста "популистичке казне", јер се дешавало да породице жртава, као и јавност уопште, сматрају да је казна до 40 година мала за монстроузне убице и силоватеље, али ће се јавна расправа о тој санкцији наставити.