Осигурање имовине, недостају новац и поверење

Недавна афера са рачунима Инфостана, који су имали интегрисану ставку осигурања домаћинства, отворила је бројна питања, па и оно колико је заправо оно корисно.

"У стицање имовине улажемо јако пуно енергије, времена и новца, али се чини да о имовини када је стекнемо водимо мало рачуна", каже Југослава Смиљковић Стојановић, пи-ар "Дунав осигурања".

Неславну статистику су и откриле поплаве из 2014. - мање од два процента потопљених домаћинстава било је осигурано, па је већини власника судбина била само у рукама државе.

"Са осигурањем та ситуација би била другачија. Добили би помоћ државе, али истовремено би имали право и на надокнаду штете ако би били осигурани", истиче директор Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић.

Исте аргументе има и стручна јавност, па већ годинама тражи увођење обавезног осигурања имовине. Свесни су да скромним кућним буџетима не треба још један намет, али предлажу макар обавезно осигурање од елементарних непогода.

"Може да се формира пул осигурање, где би највеће осигуравајуће компаније које имају финансијске капацтете биле акредитоване од стране државе и у том пулу осигурања обично се назначи обавезни осигуравач. Природно је да то буде државна осигуравајућа компанија, преко које би држава заступала своје интересе", објашњава Јелена Кочовић, професорка Економског факултета у Београду.

Иако би корист имали и грађани, и држава – грађанима фали новца и поверења, а држави иницијативе. Свест би, верују познаваоци, могао да промени нови закон о осигурању.

"Постоји посебна директива ЕУ да потенцијални осигураник мора да буде реално обавештен, односно осигураник мора да добије услове... Њему мора да се презентује на прави начин, реално од којих је он ризика осигуран заиста. јер, често се дешава да продавци осигурања кажу људима - осигурани сте од свих ризика, а то није тако", рекла је професорка Кочовић.

Док се чека нови закон, а само нагађа о обавезном осигурању, грађанима остају постојеће понуде осигуравајућих кућа. Један од најповољнијих је, тврде у највећој државној осигуравајућој компанији, систем обједињене наплате.

"За само три динара по квадратном метру, грађани могу осигурати своју имовину... Ризици које покрива систем обједињене наплате јесте ризик провалне крађе, пожара, излива воде из инсталација, лом стакала, прекомерног отапања снега и одговорности према трећим лицима", истиче Југослава Смиљковић Стојановић.

Чак и после све чешћих елементарних непогода наплата осигурања у Србији споро расте, док друге државе показују бољу праксу.

После разорног земљотреса у Турској, број полиса повећан је 20 пута, док је Румунија, из истог разлога, увела обавезно осигурање.