Времеплов (16. октобар 2015)

Златни прстен Удружења глумаца Краљевине Југославије додељен је 16. октобра 1937. Добрици Милутиновићу, као знак изузетног признања поводом 40. годишњице уметничког рада. Удружење глумаца доделило је Милутиновићу награду на прослави у Народном позоришту у Београду, након представе "Млетачки трговац" у којој је Добрица тумачио лик Шајлока. После поздравног говора управника Бране Војиновића, који му је том приликом предао и Орден Светог Саве, требало је да председник Удружења глумаца Божа Николић, првак Драме, уручи Прстен. Међутим, израда Прстена је каснила, јер рељефи из Италије нису стигли на време, па је уручење обављено нешто касније. Прстен је израдио београдски краљевски јувелир Милан Т. Стефановић. Тежине 44 грама, од осамнаестокаратног злата, на предњој страни имао је рељеф Добрице Милутиновића, а са бочних су били рељефи глумца у улогама које су га прославиле: Шајлока у Шекспировом "Млетачком трговцу" и Орлића у истоименом Ростановом делу. Изгубљен, а затим под мистериозним околностима пронађен, оригинал Добричиног прстена чува се у трезору Музеја позоришне уметности у Београду. Од 1980. године "Добричин прстен" се као највеће признање додељује глумцу за животно дело.

Славни италијански оперски певач тенор Марио дел Монако умро је на даншњи дан 1982. године. Музички критичар листа Кориере Адриатико из Анконе написао је јула 1929. године: "На свом музичком крштењу четрнаестогодишњи Марио дел Монако открио је синоћ, у театру "Ђиљи" у Мондолфију, певајући неколико романси, снажан, мелодичан, музикалан тенор. Певач велике наде! Феномен, који ће једног дана, вероватно, постати великан!" Управо то се и остварило: нанадмашни Отело, Радамес, Манрико, Дон Хозе, Андреа Шеније, Енеја. Током своје каријере постао је краљ тенора. Освојио је свет бронзаним медитеранским гласом, интерпретацијом, глумом, сценским наступом, личним шармом. Наступао је у најчувенијим оперским кућама света од Миланске скале, преко Рима, Напуља, Стокхолма, до њујоршког Метрополитена. Више пута гостовао је у Београду, где га је публика дочекивала овацијама. Врхунац Дел Монакове креације несумњиво је Вердијев "Отело". Ту тешку тенорску ролу тумачио је 427 пута. По сопственој жељи, сахрањен је у одори команданта венецијанске флоте, Отела.

1793.- Погубљена Марија Антоанета, француска краљица (Беч, 02. 11. 1755 - Париз, 16. 10. 1793)

1813.- Почела "Битка народа" код Лајпцига у којој су Наполеонове трупе доживеле пораз од удружених савезника Русије, Пруске и Аустрије

1837.- Укинут кулук у Србији

1864.- Први пут у историји медицине примењена анестезија

1868.- Почела са радом Музичка школа у Суботици, најстарија на просторима бивше Југославије

1888.- Рођен Јуџин О' Нил, амерички књижевник, нобеловац (Њујорк, 16. 10. 1888 - Бостон, 27. 11. 1953)

1910.- конструктор авиона Иван Сарић полетео на авиону моноплану сопствене конструкције

1914.- Рођен Јован Глигоријевић, оперски певач
(Крушевац, 16. 10. 1914 - Београд, 18. 09. 1979)

1920.- Рођен Миодраг Поповић, књижевник и историчар књижевности, професор Универзитета у Београду (Црна Трава, 16. 10. 1920 - Београд, 09. 11. 2005)

1923.- Одржана оснивачка скупштина Друштва за саобраћај путника и туриста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - претеча "Путника"

1927.- Рођен Гинтер Грас, немачки књижевник, нобеловац
(Гдањск, 16. 10. 1927)

1939.- Рођена Ева Христић, спикер РТБ-а (Кнежеви Виногради, 16. 10. 1939)

1945.- Основана Организација Уједињених нација за исхрану и пољопривреду - ФАО

1946.- Извршена смртна казна над нацистичким злочинцима које је суд у Нирнбергу осудио за ратне злочине у Другом светском рату

1953.- Штампан први број Вечерњих новости

1959.- Умро Џорџ Маршал, амерички генерал и дипломата, нобеловац (Јунионтаун, 31. 12. 1880 - Вашингтон, 16. 10. 1959)

1964.- Кина извршила прву нуклеарну пробу

1978.- Пољски кардинал Карољ Војтила изабран за поглавара Римокатоличке цркве под именом Јован Павле Други

1980.- Умро Луиђи Лонго, италијански политичар, председник КП Италије (Фубине Монферато, 15. 03. 1900 - Рим, 16. 10. 1980)

1982.- Умро Јаков Готовац, хрватски композитор и диригент (Сплит, 11. 10. 1895 - Загреб, 16. 10. 1982)

1997.- Умрла Олга Карађорђевић, књегиња, удовица кнеза Павла (Дворац Татој код Атине, 11. 06. 1903 - Париз, 16. 10. 1997)

2000.- Умро Милан Курепа, физикохемичар, професор Физичког факултета у Београду, академик (Бачка Паланка, 11. 05. 1933 - Београд, 16. 10. 2000)

2001.- Умро Зоран Перишић, новинар, уредник Београдских новина и Радио Београда (Бели Камен, 19. 05. 1942 - Београд, 16. 10. 2001)

2003.- Умро др Јан Кмећ, професор Филозофског факултета у Новом Саду, једини Словак члан САНУ (Арадац, 18. 10. 1927 - Нови Сад, 16. 10. 2003)

2003.- Умро Ласло Пап, мађарски боксер, европски и олимпијски шампион (Будимпешта, 25. 03. 1926 - Будимпешта, 16. 10. 2003)

2007.- Умро Тодор Тоше Проески, македонски певач (Крушево, 25. 01. 1981 - Нова Градишка, 16. 10. 2007)

2007.- Умро Бахрудин Бато Ченгић, филмски редитељ и сценариста (Маглај, 07. 01. 1931 - Сарајево, 16. 10. 2007)

2007.- Умро Милан Митровић, архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду (11. 07. 1927 - Београд, 16. 10. 2007)

2007.- Умро Јован Џон Ђурић, драматург, позоришни и радио редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда (Доњи Јаворањ, 10. 10. 1932 - Београд,16. 10. 2007)

2011.- Умро Иван Поповић, правник, фудбалер "Црвене звезде" и "Вележа"
(Горњи Милановац, 16.10. 1936 - Београд, 16. 10. 2011)

2011.- Умро Ден Велдон, британски мотоциклиста, шампион "Индикар"-а

2013.- Умро др Обрад Костић, професор Медицинског факултета у Нишу
(Трнава, 30. 12. 1934 -16. 10. 2013)

2013.- Умро др Јован Пејчиновић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду
(1937 - 16. 10. 2013)