Времеплов (9. октобар 2015)

Године 1854. године рођен је српски физичар и проналазач Михаило Пупин. Његово највеће откриће, самоиндукциони калемови ("Пупинови калемови") омогућило је пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату отишао је у САД 1874. после школовања у Панчеву и Прагу. Завршио је Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. Пупин је био изразити српски патриота, окупљао је Србе у САД и битно је помого српску владу током Првог светског рата. За научни рад добио је 1920. Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Имигрант то Инвентор", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. Пулицерову награду. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета. Пупин је био човек изразитог српског патриотског набоја, помагао је разне патриотске акције, хумана друштва, и у земљи и у емиграцији.

На данашњи дан 1892. године рођен је књижевник, академик и нобеловац Иво Андрић. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран због изразите просрпске орјентације, а између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Еx понто", "Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације, изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и стилом, префињеним психолошким анализама. Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске".

1547.- Рођен Мигуел де Сервантес Саведра, шпански књижевник
(Алкале де Енарес, 09. 10. 1547 - Мадрид, 23. 04. 1616)

1802.- Рођен Николо Томазео, италијански књижевник и филолог
(Шибеник, 09. 10. 1802 - Фиренца, 01. 05. 1874)

1835.- Рођен Шарл Камиј Сен - Санс, француски композитор, пијаниста, оргуљаш и диригент
(Париз, 09. 10. 1835 - Алжир, 16. 12. 1921)

1843.- Успостављен јавни поштански саобраћај у Србији

1857.- Рођен Иво Војновић, књижевник
(Дубровник, 09. 10. 1857 - Београд, 30. 08. 1929)

1874.- Основан Светски поштански савез

1895.- Рођен Властимир Павловић - Царевац, виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда
(Царевац, 09. 10. 1895 - Београд, 10. 01. 1965)

1908.- Рођен Жак Тати (Татишчев), француски филмски глумац и редитељ, добитник "Оскар"-а
(Л Пек, 09. 10. 1908 - Париз, 05. 11. 1982)

1915.- Умро Велимир Рајић, књижевник
(Алексинац, 20. 01. 1879 - Београд, 09. 10. 1915)

1934.- Убијен Александар Први Карађорђевић, краљ
(Цетиње, 17. 12. 1888 - Марсеј, 09. 10. 1934)

1940.- Рођен Џон Ленон, британски певач, гитариста и композитор, оснивач групе "Тхе Беатлес"
(Ливерпул, 09. 10. 1940 - Њујорк, 08. 12. 1980)

1944.- Московска конференција Великих сила о послератном уређењу Европе

1947. - Рођен Јован Зивлак, књижевник и издавач, председник Друштва књижевника Војводине, уредник часописа "Поља" и "Златна греда"
(Наково, 09. 10. 1947)

1949.- Фудбалском утакмицом репрезентација Југославије и Француске отворен
Стадион ЈНА у Београду

1955.- Рођен Стив Овет, британски атлетичар, светски и олимпијски шампион
(Брајтон, 09. 10. 1955)

1958.- Рођен Срђан Шапер, редитељ, композитор и маркетиншки стручњак
(Београд, 09. 10. 1958)

1963.- Рођена Драгана Југовић дел Монако, оперска певачица
(Смедерево, 09. 10. 1963)

1964.- Рођен Гиљермо дел Торо, мексички филмски редитељ
(Гвадалахара, 09. 10. 1964)

1967.- Умро Андре Мороа (Емил Ерцог) француски књижевник и публициста, академик
(Елбеф, 26. 07. 1885 - Неји, 09. 10. 1967)

1978.- Умро Жак Брел, француски шансоњер и композитор
(Брисел, 08. 04. 1929 - Бобињи, 09. 10. 1978)

1991.- У месту Горња Мокрица, на путу Глина- Петриња, погинула екипа дописништва РТБ-а из Шапца: уредник Зоран Амиџић, сниматељ Боривоје Петровић, тонски сниматељ Дејан Милићевић и музички уредник Сретен Илић

1994.- Умро Фред Либоу (Фишл Либовиц), амерички спортски радник, творац маратонског покрета
(Арад, 06. 06. 1932 - Њујорк, 09. 10. 1994)

1996.- Умро Александар Поповић, књижевник (Уб, 20. 11. 1929 - Београд, 09. 10. 1996)
Александар Поповић, наш највећи савремени драмски писац, био је истовремно и наш Бекет и Јонеско, али и Стерија и Нушић друге половине 20. века. На прагу шездесетих година он је начинио јонесковски преврат у нашој драматургији.Увео је апсурд у драмску књижевност, али са људима нашег поднебља и једрим језиком периферије, у који је уграђен парадоксални начин мишљења. Поповић је аутор педесетак позоришних, радио и ТВ драма, као и више књига за децу. Његови комади: "Мрешћење шарана", "Љубинко и Десанка", "Комунистички рај", "Пазарни дан", "Тамна је ноћ" и "Баш бунар" извођени су на многим југословенским сценама , као и у низу светских метропола. Последња драма "Баш бунар", коју је Поповић сам режирао, премијерно је изведена само 9 дана пре ауторове смрти. Александар Поповић је за свој богат књижевни рад добио више признања, међу којима специјалну награду на "Стеријином позорју" и награду"Бранко Ћопић". Жири позоришних критичара прогласио је његово дело "Развојни пут Боре Шнајдера" за најбољу драму написану на српском језику после Другог светског рата.

2000.- Европска унија укинула ембарго на нафту и авиосаобраћај СРЈ

2001.- Умро Херберт Рос, амерички редитељ
(Њујорк, 13. 05. 1927 - Њујорк, 09. 10. 2001)

2002.- Умро Сава Мрмак, ТВ редитељ, професор Факултета драмских уметности и Факултета уметности "Браћа Карић" у Београду
(Земун, 04. 03. 1929 - Београд, 09. 10. 2002)

2011. - Умро Павел Карељин, руски скијаш
(Нижњи Новгород,     1990 - Нижњи Новгород, 09. 10. 2011)

2012. - Умро Коста Богдановић, вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар, кустос, музејски саветник и директор Музеја савремене уметности у Београду (Осијек код Сарајева, 03. 06. 1930 - Београд, 09. 10. 2012)

2013. - Умро Милан Матуловић, шаховски велемајстор, државни првак, репрезентативац(Београд, 10. 06. 1935 -  Београд, 09. 10. 2013)

2013. - Умро Вилфрид Мартенс, белгијски политичар и државник, премијер Белгије, председник Европске народне странке (Слеидинг, 19. 04. 1936 / Локерен, 09. 10. 2013)

2014. - Умрла Ана Карић, хрватска позоришна, филмска и ТВ глумица
(Перушић, 13. 05. 1941 - Загреб, 09. 10. 2014)

2014. - Умро Борис Бузанчић, позоришни, филмски и ТВ глумац, градоначелник Загреба
(Бјеловар, 13. 03. 1929 - Загреб, 09. 10. 2014)