Вршњачко насиље - проблем без трајног решења

Да ли су примери из медија сигнал да је женско вршњачко насиље у порасту, питање је без одговора јер Србија уопште нема званичну статистику о вршњачком насиљу. Постоје само појединачна истраживања која упозоравају да је оно у порасту.

"Имамо релативно добре законе, али оно где шкрипи јесте да се ми и даље држимо у оквиру својих система и својих надлежности, па и даље нема међусобне повезаности, ни добре мултисекторске сарадње", каже в.д. директора Института за криминолошка и социолошка истраживања Ивана Стевановић.

Школа је према мишљењу стручњака готово изгубила васпитну улогу и по ко зна који пут треба поновити да она мора да се бави и васпитањем деце.

"Морају коначно да се баве оним због чега постоје, а то су та деца, морају да постоје јаке психолошко педагошке службе, они треба да знају све о сваком детету, с друге стране не желим ни да аболирам ни одговорност родитеља", истиче Стевановићева.

Одговорност је и на центрима за социјални рад и дешава се да деца која су им позната и поред тога настављају да се понашају насилно, па чак и да врше кривична дела.

"Морамо да радимо по закону и у складу са нашим правилником и са протоколима, наша одговорност је само у томе, ни мање, ни више. Никако се не може сва одговорност приписати центрима за социјални рад", сматра Снежана Ронић из Градског центра за социјални рад у Београду.

У ланцу одговорних је и здравствени систем а упућени сматрају да мора бити укљученији.

"У последњих 10 година смо у систему социјалне заштите приметили једну јако значајну појаву, а то је проблем дечака и девојчица који имају комбиноване сметње, поред поремећаја у понашању, поред вршења кривичних дела, имају и психичке проблеме", објашњава директор Завода за васпитање деце и омладине "Београд" Драган Роловић.

Само Вишем јавном тужилаштву у Београду прошле године пријављено је 29 случајева малолетничког вршњачког насиља. Већина је окончана осуђујућом пресудом, углавном налагањем васпитних мера. Тврде да се на судски исход чека просечно до пола године.

"У поступку према малолетницима учествују и родитељи и Центар за социјални рад и заиста се мора обазриво поступати. Ефикасност иако се објективно може чинити да је то дуг период је условљена једном нарочитом пажњом која се према малолетним починиоцима мора показати", каже Ирена Бјелош из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Да би се смањио забрињавајући проценат повратника од око 50 одсто, али и нових насилника, стручњаци сматрају да је неопходно много више радити на превенцији. Предлажу оснивање здравствено-социјалног тела које би се бавило том децом што би била само једна од карика за решавање проблема, али је деци потребно много више од тога.