Афлатоксин под контролом, комисија надгледа кукуруз

Са појмом афлатоксин шира јавност упознала се након сушне 2012, када је утврђено да је његов ниво у млеку десет пута виши од дозвољеног. Тада су велику штету претрпели произвођачи, али и потрошачи. Не само да су се нашли пред хамлетовском дилемом – пити млеко или не, рачунали дозвољене границе, већ су једно време и рафови били испражњени.

Ниво афлатоксина у млеку почетком ове године спуштен је на 0,05 микрограма по килограму. Због овогодишње суше питање је да ли ћемо у продавницама и даље имати такво млеко.

"Сам афлатоксин настаје пре свега на њивама, значи ми ту већ имамо прве индикаторе уколико се појављује, а појављује се услед температурних разлика и типа године као што је ова. Нормално да је даље проблем код складиштења тог кукуруза уколико се он не тертира на адекватан начин онда имамо развој афлатоксина и нормално да ће такав кукуруз појести животиње и да ће доћи до млека", напомиње Сања Бугарски из Удружења произвођача кукуруза.

Клима у Србији попут оне у Хрватској, Италији и Шпанији погодна је за развој афлатоксина. Велике температурне разлике, али и сушни периоди доводе до пуцања зрна кукуруза, што је један од узрока развоја гљива.

Уношењем заражене хране, у млеку стоке појављује се ова отровна материја. Да би предупредили проблем у Министарству пољопривреде су први пут оформили комисију која ће пратити ране усеве у фази зрења.

"Влага мора да се сведе на 14 одсто како би елиминисали ту могућност синтезе, то је једна од најважнијих мера. Остале мере јесу да се у манипулацији обезбеди што мање лома, да се очисте складишта, пријемна места, силоси, али најважније је да не направимо отворе преко којих би гљиве даље могле да раде инфекцију и да се та влага спусти како не би дошло до синтезе микотоксина у зрну", каже Драгица Јанковић из Прогнозно-извештајне службе заштите биља.

Какво млеко можемо очекивати на трпези, знаће се почетком септембра, када је и планирана берба кукурза.

"Једино тако узорковањем и контролисањем другачије не може да се констатује. Није видљиво, не може да се осети ни мирис. Органолептички је непрепознатљиво, тако да једноставно контрола може да се врши само у лабораторијама", истиче Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Будимовић подсећа да се неће контролисати свака њива, парцела или сваки регион и додаје да ће то бити учињено само тамо где постоји повећан ризик.

Драгица Јанковић сматра да је ове године кукуруз успешно заштићен и да у том случају измичемо повољности услова за остварење свих инфекција са гљивама и додаје како мисли да ће после синтезе микотоксина ситуација бити другачија него 2012.

Србија спада у ред десет највећих произвођача кукуруза. Америка као први највећи извозник има дозвољени ниво афлатоксина од 0,5 микрограма по килограму, а иста ситуација је и у Русији, Канади и Аустралији. Србија се, с друге стране, придржава европских стандарда и тај ниво је десет пута мањи.