Кад у грудима закуца ново срце

Од почетка године сагласност за трансплантацију органа најмилијих, која за друге значи нови живот, дало је шест породица. Захваљујући томе, пресађено је 10 бубрега, три срца, две јетре и две рожњаче. 

Срце му је оштетила кардиомиопатија, па је живот од децембра 2013. године најпре продужила механичка пумпа. А онда је пре 10 дана стигао спасоносни позив и сада у грудима четрдесетогодишњег Драгана Драјића, оца двоје деце, куца ново срце.

Драган Драјић из Босута каже да сада може да шета. Када су му јавили да имају ново срце за њега, имао је чудан осећај.

"Могу се захвалити докторима, Емилији Несторовић, јер су заслужни што сам жив, породици донора, да апелујем на људе да завештавају органе", каже Драган.

И поред доброг опоравка Драган је и даље под сталним лекарским надзором, а кући би требало да буде отпуштен за око месец дана. Захваљујући сагласности породица донора, после краткотрајног застоја, трансплантација срца у Клиничком центру Србије је настављена.

Докторка Емилија Несторовић са Клинике за кардиологију КЦС каже да треба развити свест о одржавању донора, препознавању мождане смрти, контактирању са Клиничким центром, као јединим центром који се бави трансплантацијом срца.

"До сада је некако у Србији живела трансплантација бубрега и јетре, тако да су се доктори, који су учествовали у томе, базирали на одржавању тих органа, па је срце било у том тренутку занемарено", каже др Емилија Несторовић са Клинике за кардиологију КЦС.

На позив Министарства здравља други пут за месец дана у посети је била национална координаторка за трансплантацију Хрватске, земље која у овом тренутку има највише донора и урађених трансплантација у региону, Европи и свету.

Приликом обиласка наших здравствених установа, разговарала је са свима који учествују у програму трансплантације.

Мирела Бушић, национална координаторка за трансплантацију Хрватске, каже да постоји ентузијазам и мотивација колега које раде у болницама, као и посвећеност и жеља да се тај програм још даље развије.

Да би програм трансплантације био успешан, неопходна је подршка грађана, добар и организован здравствени систем, али и подршка државе.

"Тај програм захтева једно препознавање у смислу посебног финансијског модела, заиста је потребана подршка Министарства здравља и РФЗО", каже Бушићева.

Хрватска има 34 даваоца на милион становника, Србија ни три. То значи и да је у Хрватској сваке године око 150 породица умрлих даровало органе, док је у Србији прошле године ту одлуку донело 20 породица.