Малиновић: Одлука била на посади

Комисије ће, како је истакао Срето Малиновић, утврдити и да ли је било неких "пречица" у ланцу командовања.

"Метеоролошки услови у петак су били толико сложени да су се могли назвати неповољним, а одлуку о томе да ли ће полетети донела је посада, и нико не би имао право да им замери да то нису учинили", објаснио је Малиновић у емисији "Став Србије" на ТВ Прва, преноси Фонет.

Истрага и снимци разговора показаће шта се све дешавало, указује Малиновић и истиче да ће подаци из летачке књижице пилота Омера Мехића разрешити дилему да ли је био оспособљен да обави задатак у сложеним метеоролошким условима, "без обзира како се он субјективно осећао".

Хеликоптер је имао опрему која омогућава летење у сложеним условима до метео-минимума, за који треба видети колики је био, али увек је "старији" метео-минимум пилота него летелице, напоменуо је Малиновић.

Према његовој оцени, треба оставити да истрага, "суд професије и суд историје" кажу своје о тој несрећи.

Малиновић је навео и свој пример, када је 2010. године тадашњем министру одбране Драгану Шутановцу у Пожаревцу пренео да посада хеликоптера "газела" да због лоших метеоролошких услова не могу да га превезу до Краљева.

"Он ми је рекао 'плашите се генерале', а ја сам му одговорио 'не за вас, него за своју посаду', и испоштовао је моју одлуку и отишао аутомобилом", навео је Малиновић.

Апеловао је на одговорне у ваздухопловству да не дозволе да се, без обзира на то шта неко захтева, одустаје "од правила која су генерације пилота писале".

Малиновић је одбацио спекулације да је хеликоптер Ми-17 пао због тога што му је нестало гориво, наглашавајући да је летелица на писти, док чека задатак, увек пуна, има 2.800 литара горива, са којим може да лети 900 километара и четири сата, пошто се увек оставља "пола сата резерве".

Говорећи о формирању две војње комисије за истрагу несреће, Малиновић је објаснио да једна треба да утврди одгворност војне организације и система командовања, да ли је процедура ишла како треба и да ли су испуњени предуслови за извршење задатка, док се друга бави техничким параметрима.

Пуковник у пензији Милорад Ђошић, који је био командант хеликоптерске ескадриле, потврдио је да је посада могла да каже да не може да лети због лоших метеоролошких услова, али да је, знајући Мехића као одличног пилота, он рекао да може да обави задатак.

"Они су полетели јер су имали жељу да спасу дете, и поред тешких, скоро немогућих услова, а кад су услови такви, једино посада може да донесе одлуку да ли ће да полети или не", објаснио је Ђошић.

Додао је да се, као командант, никад није мешао у одлуку пилота који је рекао да нема услова за летење, нити покушао да је промени.

Ђошић се сложио са констатацијом Малиновића да ће многе ствари бити јасне кад се види летачка књижица пилота и записи са лета, јер у њима пише шта је посада одлучила и где је тражила дозволу за слетање, зашто су отишли у Сурчин а не у Батајницу.