На часове иду у паузи између терапија

Школа "Др Драган Херцог" добила је име по педијатру који је погинуо у Нигерији лечећи децу током рата за Бијафру.

Мењати школу увек је тешко, али вероватно је најтеже када родитељ дете мора да упише у школу "Драган Херцог".

То значи да ће на часове ићи у паузи између терапија, а да ће му учионице бити болничке просторије.

Нека деца ову школу похађају неколико месеци, док не прође лечење због којег су у болници. Друга остају знатно дуже.

"Неки овде крену у први разред и остају све до осмог. Њихово школовање је од почетка до краја на поликлиници", каже наставница разредне наставе Светлана Петровић.

Школа функционише у 11 престоничких болница и њу уписују и деца из других крајева Србије која силом прилика дуже бораве у Београду.

У једној од њих, Клиници за рехабилитацију, све је као у правој школи. Ту су клупе, табла, свеске, али деци највише недостају родитељи, браћа, сестре и остали чланови породице.

Наставница Петровић признаје да јој се више пута догађало да ученик погреши и пита ''мама могу ли нешто да кажем''.

На болничким зидовима, поред писмених радова, излажу се и цртежи.

Ученици иду на такмичења, а недавно су са представом ''Живот је море'' победили на једном од њих.

Наставници и дефектолози раде у специфичним условима, а иако су већ годинама у оваквој настави, и даље лично проживљавају болест сваког детета.

Директор школе наводи да се мора размишљати о будућности те деце.

"Потребни су таблети, рачунари, лаптопови, јер то је будућност за наше ученике који су некад везани за инвалидска колица, постељу. То је једини начин да комуницирају, раде, па једног дана и зараде за себе", каже директор школе Зоран Алексић.

Наставу током године похађа око хиљаду деце. И поред тога, у згради школе "Драган Херцог", осим зборнице, нема ниједну другу учионицу.

Такође, у овој школи ниједан просветар током недавног штрајка није скраћивао своје радно време.