Удруженим снагама за упис стећака на листу Унеска

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић каже да се нада да ће Унеско додати стећке на листу светске баштине и ставити их под своју заштиту, додавши да је пројекат трајао пет година, те да је ово први пут да се у оквиру једне овакве акције неколико земаља нашло заједно.

"Морају данас бити поносни сви посланици културне баштине који су увидели како једна земља може заједно са својим суседима, Хрватском, Србијом и Црном Гором, да направи један величанствен пројекат номинације стећака, тим више што БиХ и друге три земље имају око 70.000 стећака на свом простору", изјавио је Средоје Новић, јавља РТЦГ, преноси Танјуг.

Новић је говорио на свечаности која је у Сарајеву организована поводом номинације стећака, поднетој Унеску крајем јануара.

Обимни досије је прошао прелиминарну техничку евалуацију стручњака Уједињених нација, док ће процес евалуације трајати до средине 2016. године, рекао је вођа пројекта, босански историчар Дубравко Ловреновић, преноси Ројтерс.

"Успели смо да покажемо да јужнословенски Балкан није само регион сукоба и разарања већ и заједништва", истакао је Ловреновић и подсетио да је пројект номинације стећака почео у Сарајеву крајем 2009. године потписивањем писма намере о заједничкој номинацији представника БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије.

Позвао је међународну заједницу да именује институцију која ће преузети бригу за заштиту и очување стећака.

Номинацијом је предвиђен упис 30 некропола са стећцима, репрезентативних примера из четири земље на листу Светске баштине Унеска.

Из Србије су номиновани Мраморје - Перућац, Мраморје - Растиште и Грчко гробље - Хрта.

Стећци су средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, понекад са уклесаним сликовним украсима (повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима) или натписима, а настајали су од XI до краја XV века.

До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега преко 50.000 на подручју данашње Босне и Херцеговине.

У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области или западној Србији (у златиборском крају).

На Златибору стећци постоје готово у сваком селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Стећци су тежине од 100 килограма до 32 тоне.