Милијарду динара за цркве и верске заједнице

Радојевић је прецизирао да је тај оквирни буџет за ову годину увећан у односу на прошлу, јер су постојали одређени дугови везани за пензијско - инвалидско и здравствено осигурање према свештенству и верским службеницима, преноси Танјуг.

Планирано је, каже, да Црква измири све обавезе по том основу, а дугови су нагомилани од 2012. године. Већ 2016. године пројекције буџета су знатно мање, за чак 30 одсто годишње.

''Та средства ће се смањивати из године у годину, али ће држава наставити да издваја средства за исплату пензијско - инвалидског и здравственог осигурања свештеника и верских службеника све док за то постоји законски оквир и буде политика државе", рекао је Радојевић.

Иначе, верске заједнице у Србији појединачно од одобреног буџетског износа добијају средства сразмерно броју верника који јој припадају, навео је Радојевић.

Зна се, додао је, да СПЦ има 84,7 одсто припадника у народу, а тај проценат се одређује на основу пописа становништва.

Римокатоличкој цркви, као другој по величини у Србији, припада око пет одсто грађана, а Исламској заједници нешто више од три одсто, иако су, како каже, ти подаци дискутабилни, јер се многи грађани на југу Србије, приликом последњег пописа, нису изјашњавали о верској припадности.

''Понашамо се према званичним подацима и захтевима верских заједница тако да са те стране немамо притужбе о принципу расподеле'', истиче Радојевић и додаје да се финансирају све потребе верских заједница - од инфраструктурних пројеката до образовања.

Према његовим речима, финасирају се и активности везане за очување верског, културног и националног идентитета код свих верских заједница, јер је за државу посебно значајно очување идентитета.

Пројекти се прикупљају на конкурсу који се расписују почетком сваке године, а ако има више захтева у односу на расположива средства, у договору са црквеним властима, одређују се приоритети.

Државна ревизорска институција контролише да ли се средства користе по закону, а Радојевић тврди да таквих проблема до сада није било.

Порез на верске објекте после враћања одузете имовине

Пореске обавезе цркава и верских заједница нису у домену рада владине Управе, каже Радојевић и додаје да има сазнања и да верује да Црква плаћа градске таксе и обавезне порезе, осим на имовину која чини богослужбени простор.

''Не знам сигурно како се верски објекти третирају и лично мислим да се на њих и не плаћа порез и да га не би требало ни плаћати'', изричит је Радојевић.

Објашњава да је принципијелан став државе да верске заједнице не плаћају порез све док им не буде враћена имовина одузета у послератном периоду.

Та имовина је, каже, значајна и могла би да буде добар ослонац и извор прихода цркава и верских заједница.

''Када буде извршен повраћај комплетне имовине и држава буде имала прави увид у стање, могућности и потребе функционисања верских заједница, у складу са могућностима и политиком коју одреди држава, уводиће се или смањивати одређене таксе и обавезе везане за цркве и верске заједнице. Оно што је евидентно је да је држава хтела да помогне свим верским заједницама да нормално функционишу и да у том смислу држава помаже колико може'', рекао је Радојевић.

Оцењујући да је религиозни однос људи према држави и цркви значајан и за живот и рад државе, он истиче да се од укупног броја грађана само три одсто њих није изјаснило да припадају некој верској заједници.

''Бирачи који бирају власт у држави су уједно и припадници цркава и верских заједница и та повезаност кроз бирачко тело упућује на то да сарадња цркве и државе треба да буде добра, значајна и јака, да буде у интересу једних и других'', закључио је Радојевић.