Зашто ђаци беже са Пештера

На Пештеру, испод врха Јеленак, на висини од 1.600 метара, путеви су били завејани седам дана. Чим се мећава мало стишала, ученици су пешке кренули према школи. Директор није толико бринуо да ли ће стићи, искусни су пешаци, већ да ли ће ученика у његовој школи ускоро уопште и бити.

Пре 20 година у Школу "Свети Сава" у месту Баре ишло је 750 ученика, а данас 80. Многи су родитељи са Пештера отишли због посла, али и због тога што њихова деца у градовима имају боље услове за школовање.

"Нама је овде неопходно, да не кажем, све. Немамо парно грејање, немамо ве-це, мокре чворове у школама. Такође, учила – увек су добродошла", каже Верослав Радовић, директор Основне школе "Свети Сава" у Барама.

Сала за физичко не постоји. Спољашњи терени су у блату. Учионице се греју као у прошлом веку. Држава је летос поклонила комби за превоз ученика, али због бирократских проблема још није регистрован. Деца и даље пешаче по 10 километара дневно.

"Ова деца су ускраћена. Последњи пут када се улагало у школски инвентар то је учинио Уницеф 2001. године. Тужно је да је за 14 година то једина нова опрема коју је школа добила. Тужно је видети да деца немају организован превоз и да морају да пешаче четири, пет километара до школе и назад, као да живе у Малију или Буркини Фасо", каже Мишел Сен Ло, директор канцеларије Уницефа у Србији.

Прошле године, у Србији је затворено чак 40 школа, махом оних у које је ишло неколико ђака.

Дужност нас старијих, који смо прошли најбоље дане живота одрастајући у школи и учећи од предивних наставника, јесте да се укључимо и сваком детету у Србији омогућимо што боље услове за учење.

Подаци Уницефа показују да свако осмо дете које живи у руралној средини, поред обавеза у школи, истовремено ради и на родитељском имању.