Колико водимо рачуна о матерњем језику

Поводом празника језика организоване су изложбе, трибине, семинари. У Ковачици члан Европског парламента Едуард Кукан рекао је да је задовољан  што се у ери нових технологија, када све мање људи говори матерњим језиком, у Војводини чува језичка различитост.

"Многи народи говоре разне језике, али је само један матерњи. Сваки народ се цени по томе колико брине о матерњем језику", каже Кукан.

У Новом Пазару, Бошњачко национално веће организовало је семинар стручног усавршавања за васпитаче, учитеље и наставнике босанског језика.

"Упркос свим несугласицама, чини ми се да можемо да будемо задовољни од почетних корена које нам држава на овај начин помаже и пружи нам ту могућност да и у школама то имплементирамо", рекао је потпредседник Бошњачког националног већа Реџеп Скријељ.

Поред босанског, у Србији ђаци још седам националних мањина, којих је више од 11,5 хиљада, похађају наставу на матерњем језику, док је за оне, којима то није могуће обезбедити, обезбеђено учење матерњег језика с елементима националне културе као изборног предмета.

А статус српског језика, никад гори, тврде лингвисти. Немарност према његовом једном од кључних идентитета, ћирилици, заправо је, кажу, небрига према огромном културном наслеђу.

"Уколико се настави овим трендом Срби ће као и Хрвати заправо једва читати ћирилицу. А нечитање ћирилице значи заправо неулазак у властиту прошлост. То вам је исто као кад уђете у манастир и не знате шта пише на фрескама јер не знате старословенски", објашњава професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић.

Неформални говор ушао је на велика врата у све сегменте и нивое комуникације. Све се чешће, нажалост, истоветно говори пред камером и за кафанским столом.

Медији и издавачке куће без лектора, снажан уплив енглеског језика, скраћенице у телефонским порукама - проблеми су с којима се професори српског језика све теже боре. Иначе, по броју часова матерњег језика Србија је на последњем месту у Европи.

"Ми морамо децу да описменимо, она морају да буду способна, да разумеју текст, да умеју о њему да говоре, да се изражавају, да уче граматичка правила, а то све са јако малим бројем часова, а обимним програмом", каже Јасмина Станковић, професорка српског језика.

Лингвисти поручују: Матерњи језик мора да буде ближи ђацима. Лингвиста Владо Ђукановић каже да се код ђака ствара одбојност према језику.

"Наставне планове треба прилагодити концентрацији данашње деце. Они не могу читати 150 страна књиге континуирано. То мора бити кратко и за њих прихватљиво. То је дугорочан посао", сматра Ђукановић.

Тај посао је подједнако важан колико и брига о демографском проблему. Уколико нестаје народ, нестаје и његов језик. Процењује се да готово сваког дана нестане по један језик. Предвиђа се да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине.