Чувар пруге, ризичан посао без бенефиција

Када за неколико месеци напуни четири деценије рада, чувар пруге Раде Пешовић одлази у пензију. До сада је на прузи избегао бројне опасности у редовним и ванредним условима.

Чувар пруге на железничкој станици у Прибоју Раде Пешовић каже да је једном приликом усред дана "избила" мечка са двоје мечади на 50 метара од њега.

"Али, тада смо имали оружје, другачије је било. Сада кад би избила, не знам, бежао бих. У ратним годинама је било најгоре проћи јер се ноћу пуцало", прича Пешовић.

Зато су били наоружани аутоматским пушкама. Уочи Ускрса 1999. године, Милован Кубуровић приметио је групу војника СФОР-а који су минирали пругу у пограничном делу.

Због конфигурације терена није стигао да упозори чувара пруге Видоја Томића, који је на радном задатку улетео у заседу специјалаца.

"И убио је га онај испод обале, што је био са снајпером. Касније, ми смо се вратили, човек је био убијен. С леђа је био погођен, његова пушка је била закочена", каже Милован Кубуровић чувар железничке станице у Прибоју.

И у пријепољском брдовитом крају пруга пролази кроз опасан терен. Поједини чувари пруге изложени су ризику и када се оконча њихова дневна или ноћна смена.

Једини запослени у четворочланој породици, Љубисав Милинковић кренуо је пре четири године с посла кући. Није стигао до Врбнице, села које се граничи с Црном Гором. Од тада, породица трага за њим. Раденко Милинковић каже да су га тражили по шумама, потоцима, рекама.

Чувар пруге месечно заради око 25.000 динара. Бенефиција нема.

"Температура шине је лети преко 60 степени, значи чувар иде колосеком који је толико загрејан. А зими су температуре испод тридесет", прича шеф пружне деонице Милорад Голочевац.

Упркос томе чувари пруге се поносе што, за 40 година службе, препешаче километражу као да су два пута обишли земљину куглу.