Кафић, кладионица и школа на једном месту!

Продужени викенд и за основце у Бачком Маглићу, а после више од 15 година нерадни дан и за кафић у школској згради.

Када се и ван села прочуло да у школу може да се сврати на пиће, а како кажу мештани, и да се уплати тикет у кладионици, власник је одлучио да се исели. Није желео да објасни зашто. Мештани претпостављају разлог.

Кафић ради од 1999. године, али ни нова школска управа у томе није видела проблем, иако би према Закону о играма на срећу, кладионица морала да буде удаљена бар 200 метара.

Иако се локал који је школа издавала полако празни, директорка није хтела пред камере.

Како је могуће да је, више од 15 година, у школској згради био кафић, а у последње време и кладионица, испитаће просветна инспекција.

По пријави, Министарство просвете о случају је обавестило Покрајински секретаријат за образовање који ће, до краја недеље, у Маглић послати инспекторе.

Заменик покрајинског секретара за образовање Александар Јовановић каже да треба погледати правну регулативу и да то што се неко иселио не ослобађа ту особу одговорности.

"То подразумева да ће се видети колико је ово трајало, да ли постоји сагласност, какав је то уговор", рекао је Јовановић.

Сагласност је требало да да Републичка дирекција за имовину, али тек пошто просветна инспекција провери делатност закупца.

Пошто у Општини Бачки Петровац инспектора и нема, лопта је опет у дворишту Покрајинског секретаријата за образовање.

"Ја у овом тренутку немам материјал. Ми морамо да видимо кад је ко обилазио и да ли је могуће да нико није приметио да постоји кафић", каже Јовановић.

Готово да нема школе у Србији која не издаје макар део свог простора, најчешће за књижару или пекару. Одговорност је на директору и школском одбору.