У Србији се мање празнује него у Европи

Од нерадних дана Срби праве такозвани воз, и то неколико пута годишње: за Нову годину, Први мај и Ускрс. Остали празници углавном су једнодневни. Десет нерадних дана годишње, верује се, помаже да се преживе сви они радни.

"Празници јесу нешто што вам чини отклон оне мучне свакодневице. То је оно што је поента и празници постоје да би се празновали дани који су важни, али их људи прихватају због тога што су им остали дани у години тешки", каже социолог Владимир Вулетић.

То што Срби воле да празнују не чини их различитим од осталих. Воле, на пример, и Немци, који имају и више нерадних дана и дана годишњег одмора. Али, немачка привреда је највећа у Европској унији, па је дилема да ли се Срби и сада много одмарају.

"Када одете негде за време празника у свет, видећете да ништа не ради, а код нас свака радња ради. Ти људи нису адекватно плаћени, иако закон и колективни уговори дају могућност да послодавац плати 110 одсто", каже Љубиша Орбовић, председник савеза самосталних синдиката Србије.

"Нису проблем ти дани. По мом мишљењу, суштина је у ефективном радном времену. У оном делу да ли ми радимо, колико радимо и да ли постижемо оно што се од нас тражи. Када би успели да повећамо ефективно време рада, мислим да ти дани не би били никакав проблем, чак и да се број тих дана повећа", каже Небојша Милетић из Уније послодаваца Србије.

Нерадни дани нису проблем, али јесу изостанци са посла – најчешће неоправдани, а њих је током године много.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку наводи да је у Србији изостанак са посла у јавном сектору процентуално троструко већи него у земљама Западне Европе, а двоструко већи него у Чешкој.

"Проблем је у ефикасности и у организацији посла. Тамо где не постоји професионално управљање тамо се доста ноншалантно ради, и док се то не среди, ми ћемо и даље бити на дну те лестивице, дакле по броју дана по којима одсуствујемо", каже Рајић.

Када се повећају ефективност рада и његова организација, могло би бити више нерадних дана. Као, на пример, у Јапану, где се током године празнује 15 дана – сваког месеца имају празник. Руси не раде 12 дана годишње, док у неким азијским земљама имају чак по 23 празнична дана.