Ко заслужује oрден

Две школе, неколико спортских клубова, Клинички центар "Звездара" и тридесет заслужних грађана добиће од председника орден као признање за свој рад. Међу њима су Смиља Аврамов, Ноам Чомски и начелник Генералштаба Љубиша Диковић, чије је одликовање изазвало највише полемике.

Актуелној дилеми ко заслужује орден, надлежни кажу нема места. Без предлога шефа државе, или неке институције, нико не може да буде одликован.

"Вага правде има два таса – с једне то је корективна правда, она правда која кажњава и то чине судови, а с друге стране други тас који чини равнотежу правде јесте награђујућа дистрибутивна правда – ту је поделу направио Аристотел и она до данас није дошла у питање", каже Оливер Антић, председник Комисије за одликовања.

Одликовања у модерној Србији сежу од успостављања Краљевине Србије 1882. године. Нарочито су била популарна у време светских ратова. Данас тај чин може другачије да се тумачи.

"Одликовања говоре о једном времену, о идеологији која влада, о политици која заступа одређене политичке ставове, а уколико није време ратова, уколико је време мира – онда одликовања говоре о томе ко додељује ордење и којим лицима, јер се на тај начин може прецизирати нека идеолошка и културолошка тачка власти", каже историчар Бојан Димитријевић.

За 15 година председници Србије уручили су више од шест хиљада одликовања. Тако је Слободан Милошевић доделио 1.155, Војислав Коштуница 3.105 одликовања. Најмање је поделио Борис Тадић – вероватно зато што није имао законско право да предлаже кога треба одликовати.

Председник Томислав Николић до сада је дао 418 одликовања. Од сутра тај број ће бити већи.