Шалтери спремни за брже грађевинске дозволе

Годинама се у Србији сви жале на проблеме при издавању грађевинске дозволе. Спора администрација, нерешени имовински односи, непостојање детаљних планова регулације, несређен катастар – само су неки проблеми с којима се суочавају грађани, инвеститори, урбанисти и архитекте.

Према новом Закону о планирању и изградњи, тврде надлежни, дозволе ће се добијати за 28 дана и неће више бити нелегалних квадрата. 

Када је пре две године инвеститор почео да зида објекат од 2.000 квадрата у Струмичкој улици у престоници, није могао ни да претпостави шта га чека. Упркос томе што је добио све дозволе и сагласности.

"У тренутку када је требало да се прикључимо на канализацију, испоставило се да смо добили услове од 'Водовода и канализације' да се на три метра дубине налази цев канализациона ФИ-300, али тренутно ње нема. Новодонети закон мораће да реши и овакве ситуације", указује архитекта Бранка Бошњак.

У локалним самоуправама кажу да су шалтери спремни за примену новог Закона о планирању и изградњи. Почела је и обука запослених.

Градоначелник Београда Синиша Мали каже да је Секретаријат за урбанизам "апсолутно спреман" за примену новог закона. "Ми смо формирали радну групу која се бави детаљима тог закона и начинима његове имплементације", рекао је Мали.

Зоран Деспић из ужичке Управе за урбанизам каже да би требало да се запосле нови радници који ће радити на тим пословима.

"У току ове године издали смо 14 дозвола за изградњу. Било је мање захтева због недостатка планских докумената", каже Деспић.

Управо ти планови детаљне регулације су, подсећају стручњаци, и до сада били препрека за брже издавање грађевинских дозвола.

Бранка Бошњак објашњава да нови закон уводи институт који се зове сепарат. "Сепарат је документ који мења плански документ и он је заиста врло важан јер помаже у скраћењу процедуре доношења урбанистичких услова", истиче Бранка Бошњак.

Каже и да не би било добро ако постане пракса да сепарати мењају планове. "Ми и даље морамо да истрајемо на томе да се комплетно градови покрију плановима детаљне регулације", рекла је Бранка Бошњак.

Урбаниста Тихомир Обрадовић сматра да је предлог обједињене процедуре на једном шалтеру је доста добар. "Пут до њега је мало неизвестан. Зашто? Па просто зато што јавна предузећа, ево, на пример, утичу својим папирима односно давањем одређених услова на сагласности и слично на брзину издавања дозвола", каже Обрадовић.

Старе процедуре могу да буду проблем у примени новог закона, упозорава струка.

"Идејни пројекат је избачен, нема главног пројекта – сада је пројекат за извођење. То опет не мора да значи да је веома лоше. Међутим, не може инжењер сада одмах да седне па да проучава те законе", објашњава професор Драгослав Шумарац са Грађевинског факултета у Београду.

Негде, каже, тај прелазни период мора да се предвиди за следећу годину.

Примера ради, у Француској инвеститор предаје документацију, такође у општини, и на одговор чека од два до три месеца. У Немачкој се чека од 30 до 45 дана, у зависности од покрајине и врсте градње.

Грађевинска дозвола се издаје на период од једне до четири године и, уколико објекат у том року не буде изграђен, мора да се тражи нова дозвола, која се поново плаћа.