понедељак, 22.12.2014, 23:00 -> 23:31
Последњи ковачи у пријепољском крају
Међу последњим ковачима у пријепољском крају је Алија Мусић који наставља вековну традицију тог заната у својој породици. Своје ковачко умеће преноси на сина и унука, тако да радња Мусића има будућност.
Некада на Алијином наковњу потковице, трнокопи, и точкови за воловска кола, данас тракторски плугови и машински делови а најважније је да има посла.
Алија каже да посла има и да треба само радити, да муштерија буде задовољан, да је квалитетно што урадиш, и да никог не превариш. Муштерије долазе из околине, Пљеваља, Сјеница, Котор Вароши.
Горан Бујак из Пријепоља каже да све што имају од потреба долазе код њега, од оштрења секира, каљења, оштрења платина.
И како се Алија ковачкој части и умећу учио од оца, тако и његов син и унук од њега.
Син Мунир, каже да је све научио сам, да су уиграни све да искују, и да понекад по читав дан не проговоре ни реч. И унук Захир Мусић каже да му даје да раде нешто.
А када Мунир, професор физичког, мора на часове, изненађење у радионици.
Алијина жена, Кимета каже да су правили и кламфе и раонике и да помаже мужу у радионици и да супруг има поверења у њу.
Уз наследнике орне за рад, Кимета, данас, углавном спрема ћумур за ковачку ватру, од које је слажу се Мусићи, још увек најслађи динар.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар