Алтернативне санкције, лек за повратнике

Без подршке друштва и породице повратника се врло често, кажу осуђеници, постаје лако.

"Много изађеш и много лако се вратиш. Напољу нема посла, нема ништа и мора нешто да се уради да би се дошло до неког новца", прича Драган Динић, један од осуђика.

Да би живот после одслужења казне био квалитетнији овде се спроводе различите обуке.

"Ми смо за овај период оспособили 160 лица за разна занимање, да би неко завршио ту обуку мора да има основну школу па смо од ове године увели у основно образовање у затвору", наводи Светозар Шарић, начелник Службе за третман.

Јединствен пример добровољног рада су обнова и осликавање цркве, саграђене у нишком затвору пре 80 година. Учествовало је 150 осуђеника, а за свој рад повратник Александар Поповић, који је овде већ седам година, добио је признање.

"Осећам дужност и обавезу пред богом, пред државом, пред породицом, да урадим нешто добро, да извагамо она недела тј. дела недобра са овим добрим", каже Александар Поповић.

Александар Грбовић, управник Казнено-поправног завода у Нишу, објашњава да су многи управо у затвори научили оно што раде.

"Овде нема ниједна ствар коју видите да је урадила нека фирма ван завода, овде су научили да сликају, да раде фреске, да раде дуборез", додаје Грбовић.

Уз све то ће систем алтернативних санкција смањити број осуђеника у  затворима.

"Уколико не будемо растеретили наше затворе, добром применом алтернативних санкција у какву смо већ ушли, онда у самим тим затворима нећемо имати услове да онога који је једном прекршио закон изведемо на пут да више по изласку из ове установе не преступа", каже Никола Селаковић, министар правде.

Осим што осуђеницима рад значи, затвор готово да ништа не купује - само ове године произведено је на пример више од 500 тона кукуруза.