Поруке мира са војне параде

Војна парада је посвећена великим догађајима у историји Србије, седамдесетогодишњици ослобођења Београда и стогодишњици од почетка Првог светског рата. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, научни саветник у Институту за новију историју Србије Миле Бјелајац рекао је да су од 11. до 20. октобра трајале уже и шире операције за ослобађање Београда.

"До 16. октобра је практично ослобођен цео Београд, остао је само мали непријатељски џеп у Савском амфитеатру и на ободима Калемегдана и једна блокирана група на Чукарици", рекао је Бјелајац.    

Бјелајац каже да је Београд на данашњи дан практично био цео ослобођен, а последњи немачки војник протеран или заробљен 20. октобра - то су биле заједничке борбе између Првог армијског корпуса народноослободилачке војске Југославије и Четвртог мултимеханизованог корпуса Совјетске армије.

"Тенковске бригаде, механизоване бригаде биле су права подршка Првој и Шестој пролетерској које су са Дедиња, преко Кнеза Милоша према Теразијама ослобађале постепено део по део Београда, као што је и Пета крајишка дивизија ослобађала од правца Булевара краља Александра", рекао је Бјелајац. 

Према његовим речима, операције су практички биле готове 16. октобра увече, а остала су два мања џепа која су чишћена. 

Говорећи о томе да ли постоје тенденције ревидирања историје борбе против фашизма, Бјелајац каже да је један од оних који на нашем простору упозоравају на две тенденције.

"Једна је да прихватимо једну методологију ревизије узрока Првог светског рата, а када то прихватимо лакше ћемо почети ревизију историје Другог светског рата. Наиме, замењују се узроци за поводе и замењују се карактери тих ратова и у једном тренутку је дошло до тога да се изједначава фашизам и чак победа комунизма или социјализма у неким земљама", рекао је Бјелајац.  

Титово време обележиле су војне параде, па их онда није било. Бјелајац каже да је историјски оно време нерешених граничних питања према Италији и других фактора изискивало да се кроз те параде показује наша војна спремност и достугнуће војног-индустријског комплекса - све оно што смо могли да производимо и чиме располажемо. 

Према његовим речима, параде у оно време су биле поруке о моћи Југославије и о томе да је земља спремна да брани своју слободу.

"Данашња парада такође има своје поруке а то је чиме је опремљена данашња српка армија а ту су неке ствари које још увек део српског индустријског комплекса производи - то је наш добар економски адут", рекао је Бјелајац.

Он каже да је ово признање војсци да она покаже себе грађанима да подигне свој рејтинг у очима грађана, ово није претња миру ни суседима ни ширем окружењу.

У ослобођењу Београда, према подацима, 980 бораца Црвене армије је погинуло, а са стране народноослободилачке војске живот је положило 3.000 бораца, око 4.000 је било рањено у тим борбама.

"Србија је у једном мало незахвалној позицији, изложена је одређеним притисцима да своју политику прилагоди сталним жељама и тенденцијама, а притисци су некада веома брутални. Нека равнотежа у односима са различитим партнерима у свету помаже Србији да лакше амортизује те притиске и да на крају крајева побољша економску ситуацију у земљи", рекао је Бјелајац.   

Говорећи о култури сећања, каже да би му жеља била да то постане стални образац поштивања свих жртава за слободу.

"Не може се циклично и идеолошки одређивати које су жртве подобне, када научимо ту лекцију и када једнако будемо поштовали све жртве онда можемо даље", закључио је Бјелајац.