Музеј науке и технике подсећа на боља времена

Музеј науке и технике постоји тек четврт века, а открива којим се идејама и апаратима олакшавао и улепшавао живот у 19. и 20. веку.

"Посетиоци могу да виде даљинометар Мике Аласа. То је патент за који је Михајло Петровић Алас добио награду на салону у Француској и који је коришћен у Првом светском рату", каже кустос Иван Станић.

Ту су и екрани који су пратили почетке Телевизије Београд, али и камере сличне онима које су бележиле кадрове са најзначајнијих догађаја у Југославији седамдесетих.

Музеј науке и технике сведочи и да су српски научници пре пола века имали услова за веома сложене подвиге.

"Видимо само мали део рачунара 'цер-10' који је произвео Институт 'Михајло Пупин' између 1956. и 1960. и који је тада био међу четири најбржа на свету", објашњава Станић.

У корак са светом и у производњи персоналних рачунара осамдесетих. Музеј чува прве примерке.

"Многи се вероватно сећају 'ZX spectrum'-а и 'комодора', а ми смо у то време имали 'галаксију', 'лолу', 'пеком 64' и ови рачунари су, наравно, коришћени и у школској настави", каже Станић.

Калеидоскоп научних и техничких достигнућа своју зграду добија тек 2005. Симболично, више од 500 експоната изложено је на месту где се пре више од једног века први пут у Србији производила струја.

У музеју, практични кућни апарати и пре електрификације. У дечјем центру, историја света играчака – камене претече лего коцки. У научном, експерименти од којих се заврти у глави. Из музеја порука: Добродошли су само радознали.