Данас је Спасовдан, крсна слава Београда

Литургији су присуствовали домаћин славе Братислав Петковић и заменик градоначелника Андрија Младеновић као и бројни грађани, преноси Танјуг.

Након литургије централним градским улицама кренула је литија којој присуствује градоначелник Београда Синиша Мали и остали градски функционери.

У 11.30 звонила су звона у свим градским и приградским црквама, а литија се креће улицама Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Краља Милана, преко Теразија где ће се код Чесме одржати прва молитва.

Литија затим пролази Кнез Михаиловом, Париском, Симе Марковић где ће се код Саборне цркве одржати друга молитва, а затим Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском, до Адмирала Гепрата и Вазнесењске цркве где ће бити одржана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Током литије на снази је посебна организација саобраћаја па ће се од 11.00 до 14.00 на траси литије затварати одређене деонице улица за саобраћај, а проласком поворке одмах отварати.

Како је најављено, од 10 до 15 сати биће уклоњени сви привремени монтажни објекти који ометају трасу Литије.

Упућен је и апел суграђанима да од 11 до 14 сати не паркирају своја возила у улици Адмирала Гепрата на потезу од Добрињске до Кнеза Милоша, као и у Добрињској од Краљице Наталије до Адмирала Гепрата, јер ће бити уклоњена.

Вазнесење је један од десет празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике - пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова Слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.