Уклањање отпада после поплава

Колико је загађена животна средина знаће се тек када се ураде анализе отпадних вода и земљишта. Према подацима Министарства пољопривреде и заштите животне средине, опасне материје у предузећима углавном су измештене и њихов контакт са поплавном водом је спречен.

"Оно што смо избегли на сву срећу, то је да није дошло до изливања у хемијска постројења, избегнуто је изливање на депонију пепела у Обреновцу која је била потенцијално опасна тачка", истиче Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У Лучанима, у предузећу "Аурора", хемикалије су се мешале са водом, а степен загађења још се утврђује.

"Без обзира на то што 'Аурора' послује по свим стандардима, против стихије се није могло", наглашава директор Радовић.

Председник Општине Младомир Сретеновић истиче да се морају сакупити сви производи, покупити са површина, а онда се мора извршити потпуна деконтаминација.

"Без тога ни ово земљиште, ни дворишта кућа неће моћи даље да се користе", каже Сретеновић.

Хиљаде домаћинстава која су поплављена остале су без кућних уређаја и они су постали отпад који треба сакупити и рециклирати.

"Што се тиче територијалне покривености, ми имамо капацитет да све покријемо и да изађемо на сва угрожена подручја, прво зато што су се сви ангажовали, друго зато што постоје фирме које имају мрежу по целој Србији", истиче Сретеновић.

"Отпад који не можемо да збринемо у земљу дали бисмо на збрињавање у иностранству, а то кошта и било би важно да неки пројекти заједно са регионалним центром за животну средину буду донирани из ЕУ, и да практично донације буду збрињавање отпада и у иностранству", објашњава Сретеновић.

Председик Општине Лучани Младомир Сретеновић рекао је да не можемо очекивати да је Србија у стању сама да реши тај проблем и да се морамо обратити приступним фондовима и поднети пројекте.

Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу већ је формирао Савет за санирање последица по животну средину који ће помоћи у збрињавању отпада.