Корупција у Србији, нуде и кад им не траже

Грађани Србије и даље као најкорумпираније виде политичке партије, запослене у здравству и полицији, резултати су шестомесечног истраживања Програма Уједињених нација за развој и Цесид-а. Истраживање показује и да је скоро 60 одсто грађана имало директно или индиректно искуство с корупцијом или су сами нудили мито.

Просечна вредност мита у Србији је 250 евра, а готово трећина грађана Србије сматра да такав новац често завршава у здравству.

"Чини ми се да постоји пасиван однос великог броја здравствених радника, оних најпоштенијих и треба и њихов глас да чујемо и да знамо у којим срединама, у којим сегментима има највише корупције", рекла је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Део проблема на које указују грађани решен је увођењем централних јавних набавки, док би листе чекања могле бити јасније уз помоћ ИТ система, верују у Министарству здравља.

Ирена Војачкова Солорано, стална координаторка УНДП у Србији, каже да у Србији, као и у другим земљама, грађани и даље имају високу толеранцију према корупцији у здравству.

"То није здрава ситуација у друштву и не смемо то тако оставити. Ипак, видимо да грађани смањују ту толеранцију и да почињу да користе СМС услуге да пријаве корупцију. Надамо се да ће резултати показати да кад грађани преузму иницијативу уследи акција", каже Ирена Војачкова Солорано.

Од Владе грађани и даље доста очекују у борби против корупције. Број оних који сматрају да постоји одређена ефикасност у напорима владе да се сузбије корупција на истом је нивоу као и раније, односно 64 одсто. Међутим, мање је оних који напоре владе оцењују врло ефикасним.

"Корупција је најприсутнија тамо где је услуга ургентна, а то су запошљавање и здравство. Ту се неће изаћи из тога док се не учини одговорном политичка елита, сећам се како су се странке тукле око постављање главне медицинске сестре у здравственој установи у околини Чачка", каже Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције.

Иако је, према истраживању, више од 60 одсто испитаних имало нека искуства са корупцијом, овај проблем мање их погађа од сиромаштва или незапослености.

"Приоритети људи донекле прате приоритете на које указују представници политичких партија. Што се више говори о економији то ће бити већи приоритет него неке друге теме", каже Марко Благојевић из Цесид-а.

Истраживање показује да грађани тврди да се мито најчешће давао лекарима, а порастао је број оних који су новац давали полицајцима и службеницима државне администрације.