Одговор "Транспарентности" Министарству правде

Организација "Транспарентност Србија" саопштила је да одговор Министарства правде на примедбе те организације у вези са недостацима Нацрта закона о заштити узбуњивача садржи бројне оцене које указују на непознавање материје о којој се говори.

"Наводи који се користе у покушају оповргавања примедби до те мере су неутемељени да то представља много озбиљнији разлог за забринутост од било које слабости самих законских решења, која кроз јавну расправу треба да се унапреде", саопштила је "Транспарентност".

Министарство је у својој реакцији навело да указивање "Транспарентности" да узбуњивач може бити сваки грађанин, "показује основно неразумевање концепта узбуњивања", и тврди да само "запослени који сазна за незаконитости на свом радном месту, који то пријави надлежним органима, а онда трпи последице од послодавца" може бити узбуњивач.

Према саопштењу Министарства, "било који грађанин не може знати за незаконитости у интерном пословању послодавца, нити може да трпи штету због пријављивања, јер он тамо није ни запослен".

Та невладина организација је оценила да су управо аутори одговора из Министарства показали "веома забрињавајуће незнање, с обзиром на то у којем државном органу раде, али и изузетну смелост да продукте тог незнања намећу као стандард".

Наиме, законом се дефинишу појмови који су у њему садржани и стога, да ли ће "узбуњивач" моћи да буде сваки грађанин или само запослени, није нешто што је "уклесано у стену", нити појам који је дефинисан свуда и увек на исти начин.

"Аутор саопштења Министарства нас погрешно подучава да 'грађанин' (за разлику од запосленог), 'не може да зна за незаконитости у интерном пословању послодавца, нити може да трпи штету због пријављивања', навела је "Транспарентност".

Према тумачењу "Транспарентности", "запослени сигурно имају више могућности да сазнају за ситуације када њихови претпостављени крше закон, али то нипошто не значи да и други грађани не могу доћи до тих сазнања".

"На пример, запослени у министарству има много веће шансе да сазна за намештену јавну набавку тог министарства него 'обичан грађанин'.

Међутим, за намештање тог посла могу сазнати и запослени у фирми која је добила посао, запослени у фирмама које нису добиле тај посао, као и њихови рођаци, пријатељи, пословни партнери. Сваки од тих грађана може решити да случај пријави, и због тога може да буде изложен штетним последицама", указала је "Транспарентност".

Као пример, "Транспарентност" је навела да, ако је пријавитељ студент, њему се, као одмазда за узбуњивање, може десити да му не буде одобрена стипендија, јер је неко повезан са намештањем члан комисије која одобрава стипендије.

По одредбама Нацрта закона о узбуњивачима, студент из примера не би био обухваћен појмом узбуњивача и не би уживао по том основу заштиту од неправично одузете стипендије.

"Право питање које би аутор одговора из Министарства, чланови радне групе и сви који размишљају о овом закону требало да поставе сами себи, па онда да образложе другима, јесте следеће: Зашто не бисмо штитили сваког грађанина од одмазде због узбуњивања?", саопштила је "Транспарентност".