Божић по грегоријанском календару

Римокатоличка црква и цркве које време рачунају по грегоријанском календару прослављају Божић, празник рођења Исуса Христа.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар служио је мису у смедеревској Цркви Рођења Христа краља.

Надбискуп Хочевар је рекао за агенцију Бета да је некада Београдска бискупија у имену имала и Смедерево што показује значајну историјску повезаност та два града и додао да ће на почетку године изаћи веома вредна књига о жупи у Смедереву.

Хочевар је, на синоћној миси у Цркви Светог Петра у Београду, верницима честитао Божић и поручио да је породица основно, главно и ничим другим незаменљиво жариште свих међуљудских односа, мерило свих присних заједница, мотор сваког заједништва и сваког јединства.

Хочевар је поручио да је Божић прави генератор односа, па зато и генератор породице, заједништва и јединства, генератор аутентичне цивилизације и културе.

"Не смемо и не можемо на прави начин да славимо празнике Христовог рођења ако та тајна не постане мерило свих наших односа, планова, одлука и делатности - и мерило друштвеног, политичког и глобалног планирања", рекао је Хочевар.

Хочевар је честитао Божић и верницима који овај празник славе по јулијанском календару. "Братски кличем: Мир Божји, Христос се роди", рекао је Хочевар.

Поноћној миси на Бадње вече, поред великог броја верника, присуствовали су представници државе, дипломатског кора и верских заједница.

Божић, по грегоријанском календару, прослављају Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена, док Српска и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света Гора тај празник прослављају према Јулијанском календару, 13 дана касније.

Према јеванђеоском предању, Исус Христос је рођен 25. децембра у Витлејему па се, уз разлике у календарима, тај датум као почетак нове ере и нове историје човечанства поштује у целом хришћанском свету.

У хришћанству се верује да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.

Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифoм.

Обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен, потиче из 13. века. Такве јасле у својим домовима данас имају и верници.

У кућама верника Римокатоличке цркве венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.