Рачуни Огњановићa на провери

Више тужилаштво у Београду поднело је Управи криминалистичке полиције (УПК) захтев за прикупљање потребних информација и обавештења како би се проверили сви наводи који су претходних дана изнети у медијима у вези са преосталим новцем који су донатори уплаћивали за лечење преминуле Тијане Огњановић, речено је Танјугу у Тужилаштву.

Након извештаја полиције, Tужилаштво ће донети тужилачку одлуку о даљем поступању у том случају, додају у Tужилаштву.

У УПК-у Танјугу је речено да је захтев Вишег тужилаштва о том случају јуче стигао и да је прослеђен Одељењу за привредни криминал које ће извршити детаљну проверу токова новца.

Претходних дана у београдским таблоидима покренуто је питање шта је са новцем који су фирме и грађани уплатили за лечење мале Тијане у Америци, која је преминула 15. јула у болници у Хјустону не дочекавши трансплатацију срца.

Од укупно 2.580.000 евра који су скупљени за њено лечење према писању Блица, у ту сврху потрошено је 915.000 евра, а након њене смрти родитељи нису потрошили ниједан динар за властите потребе.

Међутим, у банци није могуће добити податак колико има новца на рачуну и колико је остало.

Како је на рачунима у Комерцијалној банци, наводно отвореним на Тијанино име и име њене мајке Јелене, остало 1.665.000 евра, медији су покренули питање законске регулативе у таквим случајевима - шта ће бити с том свотом, да ли родитељи морају да је врате.

Међутим, у НБС су за Танјуг указали на обавезу банака да према одредбама Закона о платном промету поштују тајност рачуна улагача, што се односи директно на стање у промету новца.

Банке су, према садашњим прописима, дужне да податке о стању на рачунима дају само на основу судског захтева, или поступајући према налогу пореског органа или тужилаштва, ако постоји сумња о злоупотреби.

У НБС су напоменули да је за контролу платног промета за физичка и правна лица која обављају делатност задужено Министарство финансија.

Генерални секретар Удружења банка Србије Верољуб Дугалић истакао је у изјави за Танјуг да текуће рачуне на које грађани могу да уплате новац у хуманитарне сврхе може да отвори сваки грађанин, а да трошење тог новца практично нико не контролише.

"Због тога је и настао велики проблем у вези са средствима која су уплаћена на рачун породице Огњановић", рекао је Дугалић и нагласио да се проблеми нетранспарентности све бројнијих хуманитарних рачуна у нашим банкама могу ефикасно решити одговарајућим прописом Министарства финансија.

"Није у реду да неко има отворен хуманитарни рачун и да било ко други не зна колико ту пара има, како се та средства троше, јер је тада реч о потпуном девалвирању институције таквог рачуна", навео је Дугалић и напоменуо да је још прошле године код НБС покренуо то питање.

Отварањем наменских, хуманитарних рачуна и прописивањем услова под којима је могуће њихово коришћење избегли би се садашњи проблеми, јер би се дозначена средства могла користити само уз одговарајуће фактуре за извршену услугу, објашњава генерални секретар Удружења банака.

Отац мале Тијане данас није одговарао на телефонске позиве, а није се оглашавао ни претходних дана.

Адвокат Горан Петронијевић сматра да уколико је новац уплаћен на посебан рачун који је наменски отворен за прикупљање новца за лечење девојчице, он остаје на том рачуну и могао би да буде враћен донаторима или пак преусмерен за потребе лечења неког другог пацијента.

С друге стране, ако је новац уплаћен на приватне рачуне, законска обавеза за враћање не постоји, али морална да, навео је Петронијевић, напомињући да је и даље дегутантно медијско коментарисање тог случаја, с обзиром на то да су људи изгубили дете.

У медијима су се претходних дана појављивали различити наводи у вези с тим новцем, од тога да су Тијанини родитељи "почистили" рачуне, да су одбили да дају преостали новац за лечење других тешко оболелих пацијената, до тога да ни динар нису подигли после Тијанине сахране.

Шта је истина требало би да покаже истрага коју је иницирало Tужилаштво.