Данас је Велики четвртак

Православне цркве обележавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика, један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне Недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Празновање у свим храмовима СПЦ почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".

Затим је узео чашу вина и додао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".

Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.

Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, "постили на води" најмање пет последњих дана.

На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на данашњи дан, бивају опроштени греси. Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.

Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.

Веровања и обичаји

За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји. У манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа.

Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Весеља нема већ само окупљање.

Код неких православних народа данас се боје ускршња јаја, или се бар почиње са тим. Код Руса данас се умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич.

Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. То се ове године чини у Москви. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак.

Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.